Mario Ðurovski za Kurir: Zbog Robija Faulera sam otišao na Tajland
Mario Đurovski bio je jedan od velikih talenata srpskog fudbala, ali nikada nije uspeo da dokaže svoj suvi kvalitet. Poslednje tri godine postao je "fudbalski bog" na Tajlandu kao prva zvezda ekipe Muangtong junajted. U egzotičnoj državi je cenjen i poštovan, a Kuriru otkriva kako se obreo u Bangkoku.
Kako si otišao na Tajland?
- Cela priča je imala čudan tok. Iz Vojvodine sam otišao u Metalurg, ali se tamo nisam snašao. Momak koji nije menadžer me je mesec dana ubeđivao. U prvi mah nisam hteo da čujem, ali sam prelomio zbog Robija Faulera. Legende Liverpula koji je tada igrao za Muangtong junajted.
Kako je biti prva zvezda tajlandskog fudbala?
- Krenulo mi je neverovatno dobro. Teško je objasniti našim ljudima kako je tamo. Zato se i ne trudim da previše pričam. Nisam ja tamo bog, ali će mi neko reći uradio si pravu stvar, ako ostanem još pet godina.
Da li si ih kupio i potezima poput gola iz kornera, "panenkom" ili skidanjem dresa i šorca?
- Oni vole da vide nekoga ko voli da se zabavlja na terenu. Imaju drugačiji mentalitet, a ja sam im dao ono što su tražili.
Kakva je tajlandska liga?
- Naši ljudi misle da tamo igraju amateri, ali nije tako. Nije prošao Džej Bojtrojd najveći talenat Arsenala, odigrao je samo 16 utakmica. Isto se desilo Džeju Simpsonu. Džermejn Penant je bio na probi. Nisu bili zadovoljni sa njim, iako je on igrao finale Lige šampiona sa Liverpulom.
Kakav je život na Tajlandu?
- Vrhunski, kao i u Srbiji. (smeh) Treba videti njihove hramove, najveću pijacu ^atučak, luksuzni San roud. More je predivno. Najegzotičnije destinacije su Puke, Koh Samui, Pataja... Čuveni Ping Pong šou... Ali, dobro,to nije za priču. (smeh)
Šta jedeš?
- Od njihovih jela jedem samo pad tai. To je nudl sa pilećim mesom ili morskim plodovima. Ljute supe je nemoguće jesti. Probao sam škorpiju, crve, mrave... Oni to naprave na grilu, tako da nemaš neki specijalan ukus šta jedeš. Kuvani fetus nisam probao. Toliko daleko nisam mogao da odem.
S kim se najviše družiš na Tajlandu?
- Nisam sam i to je dobro. Društvo mi pravi supruga. A, ima dosta i naših igrača. U klubu sa mnom je Milan Bubalo iz kulskog Hajduka. Tu je i Radomir đalović iz Bangkok junajteda kojeg znam iz Crvene zvezde... To je moja ekipa sa kojima se najviše družim.
Šta misliš o azijskoj ligi šampiona?
- Nije loše takmičenje, ali je pogrešno podeljeno. Na jednoj strani igraju Arapi, a na drugoj Australijanci, Kinezi, Japanci, Korejci i mi. Zato to ne može da bude na nivou Lige šampiona iz Evrope. Mada, lepo je bilo igrati protiv Urave, Gvandžua...
Kakvi su Tajlanđani?
- Narod za poštovanje jer svi hoće da rade. Prodaje se hrana, sve živo... Tamo niko ne sedi. Od male dece do starijih ljudi. Neverovatno. Što se tiče standarda nema sredine. Postoje samo bogati i siromašni.
Kakva su ulaganja u fudbal na Tajlandu?
- Tajlanđani korektno ulažu novac. Samo jedan klub u ligi nije u privatnom vlasništvu. Stadioni su uvek puni, bez atletske staze, kapaciteta oko 20.000. Postoji i nacionalni stadion sa 57.000 mesta, gde smo igrali protiv Mančester junajteda i pobedili 1:0. TV prenosi se rade sa deset kamera, tehnološki i organizacioni su na visokom nivou.
Smatraš li da si se ostvario kao fudbaler?
- Zadovoljan sam na Tajlandu. Imam ugovor još godinu dana. Evropa nije realna, srećan sam na Tajlandu, tu sam se pronašao. Ovde me cene i poštuju, nešto što sam želeo od malih nogu. Ali, nikad se ne zna. [to se tiče moje karijere u Srbiji pravio sam greškice, a neki greške. Međutim, ostavio sam to iza sebe. Želeo sam mnogo više, bolju karijeru, ali... Ostaje žal za Evropom, Italijom i Holandijom, najviše.
Tri velika kluba
ČONBURI KAO PARTIZAN
Ima li derbija na Tajlandu?
- Među tri kluba vlada veliki rivalitet. Tu su Čonburi i Buriram. S Buriramom postoji neki politički rivalitet i oni su šampioni dve godine zaredom. Za mene je veći rivalitet sa Čonburijem. Kad god igramo s njima, po 4.000 ljudi sedi van stadiona.
Superliga Srbije
UVEK TREBA DATI ŠANSU MLADIMA
Pratiš li dešavanja u srpskom fudbalu?
- Pratim, naravno. Derbi sam ispratio. Srpsku reprezentaciju, naravno. Ne bih da pametujem o podeljenosti. U odnosu na vreme kada sam ja igrao promenilo se to što mladi igrači dobijaju šansu. I to je dobro. Vidim to po Zvezdi i Partizanu. Čini mi se da je liga otvorenija, da ima više golova. Naši treneri uvek vole da igraju "na nulu" i mene raduje da ima što više golova. I dalje nema sponzora i novca, to me brine.
Brine za oca
MILKU NE ŽELIM NIŠ
Čuješ li se sa ocem Milkom?
- Sa Milkom već duže vreme imam odličan odnos. Ranije su mi njegovi saveti bili potrebniji, ali nas dvojica o fudbalu najmanje pričamo. Voleo bih da ode u Groningen i oproba se tamo. Ne znam kako će se snaći u Radničkom, ako prihvati ponudu iz Niša.
Reprezentacija
MAKEDONIJA JE BROJ 1
Hoćeš li opet igrati za Makedoniju?
- Zbog obaveza na Tajlandu nisam mogao da igram za Makedoniju, iako sam imao pozive Tošaka, Janevskog i Boška. Reprezentacija je za mene i dalje broj jedan. Sada su na Tajlandu uvedeni FIFA dani, tako da verujem da ću moći da igram. Naravno, ako me budu zvali u reprezentaciju.