TEL AVIV - Jedan izraelski arheolog tvrdi da je mnogo verovatnije da je Isusovo rodno mestu u Vitlejemu u Galileji, više od sto kilometara udaljenom od Jeruaslima, a ne u Vitlejemu u Judeji, kako piše u Novom Zavetu.
Aviram Ošri proveo je skoro 11 godina na iskopavanjima u Vitlejemu u Galileji, drevnom selu u koje su se kasnije naselili nemački templari, što po njemu pokazuje da tradicionalni stav o mestu Isusovog rođenja možda nije tačan. Međutim, izraelska Uprava za antikvitete odbacuje njegove nalaze, piše izraelski list Tajms of Izrael.
Vitlejem u Judeji, desetak kilometara udaljen od Jerusalima, uvek je smatran rodnim mestom Isusa Hrista. Isusova majka Marija putovala je trudna 175 kilometara iz Nazareta u Vitlejem u Judeji, rodno mesto svog supruga Josifa, za vreme popisa stanovnika. Ošri, međutim, smatra da to nije logično.
"Kako bi žena koja je u devetom mesecu trudnoće putovala 175 kilometara na magarcu sve do Vitlejema u Judeji? Mnogo je logičnije da je putovala sedam kilometara, koliko je udaljen Nazaret od Vitlejema u Galileji", kaže Ošri i navodi čitav niz detalja i istorijskih činjenica za koje tvrdi da bacaju sumnju na ono što se dugo smatra prihvaćenom verzijom Isusovog rođenja i detinjstva, piše dalje Tajms of Izrael.
On pre svega ističe da nema antikviteta iz Irodovog doba u Vitlejemu u Judeji u vreme kada se Isus rodio. Od lokalnih stanovnika arheolog je najpre čuo da se Isus rodio na severu, a ne na jugu. Tokom dogogodišnjeg iskopavanja našao je crkvu iz vizantijskog perioda s pećinom skrivenom ispod apside, kao i delove zida koji su možda okruživali selo i još jednu zgradu, najverovatnije za posetioce i sve to iz vremena Isusovog života. Ošri kaže da postoji i drugi dokaz i postavlja pitanje kako su se sreli Marija i Josif.
"Ona je iz Ciporija, a on iz Vitlejema u Judeji, i kakve su šanse da će se sresti ako su živeli tako daleko jedno od drugog u drevnom svetu? Nula. Ali Vitlejem u Galileji i Nazaret i Cipori su vrlo blizu jedno drugog", kaže on.
Ošri je svoje nalaze objavio u arheološkom žurnalu 2005. godine, dve godine pošto je završio iskopavanje. On kaže da su protestanti otvoreni prema toj ideji, ali oni ortodoksniji, poput katolika i grčkih i ruskih pravoslavaca, nisu voljni da ih prihvate, a nije spremna ni Uprava za antikvitete. Arheolog se posle toga okrenuo drugim iskopavanjima jer nije imao izbora, iako ga mnogo više interesuje da istražuje crkvu u Vitljemu na severu i pećinu ispod nje.
Uzi Dahari, zamenik direktora Uprave za anktivitete, kaže da se to neće desiti jer je drevna crkva samo jedna od vizantijskih izgrađena kada je Jelena, majka cara Konstantina došla u Svetu zemlju i gradila bogomolje, ali ona nije osmougaona, poput ostalih podignuth iznad svetih mesta.
"Nema veza, nema ničega što sugeriše da bi Vitlejem u Galilji mogao biti povezan", kaže Dahari, koji smatra da je Ošrijeva ideja nemoguća jer nema ničeg naučnog da je dokaže, kako kaže. Međutim, da bi stvari bile još komplikovanije on navodi da "svako ko istražuje i bavi se time kaže da se Isus rodio u Nazaretu i njegova familija je iz Nazareta, a čitava priča o Vitlejemu iz Judeje je samo da se poveže sa kućom kralja Davida i samo verski izgovor.“
Ošri se nada da će uprava dozvoliti da kopa dalje, ako bude novca. Bilo kako bilo, u ovom trenutku niko ne posvećuje mnogo pažnje Božiću u Vitlejemu u Galileji. Za razliku od većeg i mnogo poznatijeg grada na Zapadnoj obali, u koji za Božić dolaze desetine hiljada turista, u Vitlejemu na severu nema božićne jelke, svetiljki i ukrasa i ne pevaju se božićne pesme. Tvrdnja da je to rodno mesto Isusa Hrista izazvala je žučne rasprave pre svega među arheolozima.