Kako da donošenje teških odluka postane lako?

Svakoga dana donosimo mnogo odluka. Neke od njih i ne doživljavamo kao odluke – kada ćemo ustati iz kreveta, šta ćemo ručati, gde ćemo kupiti hleb. S druge strane, druge shvatamo preozbiljno – gde izaći u grad, šta obući za izlazak ili koje cipele kupiti. Svakako, postoje krupne odluke koje nam utiču na život i karijeru i njih treba pažljivo razmatrati. Međutim, i one se često čine težim nego što zapravo jesu. Evo nekoliko dobrih saveta kako da donošenje ekstremno teškh odluka učinite lakim.

Odlučite da odlučite.

Prvi korak je ključan: obećajte sebi da ćete doneti odluku. Izaberite datum. Dajte sebi nekoliko sati ili nekoliko dana. Ispoštujte ovaj plan, ali nemojte sebi dopuštati previše vremena. Teške odluke se lako odlažu. Najlakše je ubediti samog sebe da je potrebno još fakata da bi se definisala prava odluka. Previše analiziranja ne rezultira nužno boljim odlukama, ali svakako vodi ka sporijim.

Razbijte veliku odluku na manje.

Lako je izgubiti se kada odluka ima mnogo varijabli. Primera radi, neka je vaša odluka vazana za započinjanje sopstvenog biznisa. Faktora za razmatranje je, na prvi pogled, bezbroj. Dakle, raščlanite ih na „komade” koje možete obuhvatiti u jednom dahu. Gde ćete naći početni kapital i da li vam je zaista potreban – to je jedno pitanje, lokacija za vaš biznis – drugo. Kako budete išli kroz manje odluke često ćete otkrivati da se na tom putu velika odluka razreši sama od sebe.

Razumite rizik koji donošenje pogrešne odluke izaziva

Često nam se samo čini da je greška neoprostiva. Može li se posledica nepromišljene odluke popraviti ili će biti izazvana nepopravljiva šteta. U životu je malo stvari koje se ne mogu ispraviti.

Bilo kako bilo, cena odlaganja odluke je ponekad veća nego što je za pogrešno donetu odluku. Greške su neizbežne. Kada je reč o odlukama, jedino što je izvesno jeste da ćete mnogo puta pogrešiti. Ono što nas definiše nisu greške, već način na koji reagujemo na njih. Razmislite šta je najgore što može da se desi. A onda sagledajte šta biste uradili u slučaju da se desi. I pokušajte da budete objektivni. Da li su vaši strahovi opravdani ili je po sredi samo izgovor za odlaganje odluke?

Ako planirate da se konsultujete sa nekim, budite pažljivi.Istina je da se većina saveta bazira na proizvoljnom mišljenju, a ne na činjenicama. „Zvuči kao odlična ideja”, je mišljenje. Jedini način da znate da li je nečije mišljenje vredno razmatranja jeste da razumete zašto druga osoba misli da je vaša ideja odlična. Ako vam tuđe mišljenje znači, tražite informacije i rezonovanje van impresija, jer postoji opasnost da sve što čujete budu tuđi utisci sa kojima se već slažete, jer ih i sami delite. I vi mislite da je vaša ideja odlična.

Razmotrite sopstveno mišljenje, ali i ambicije.

Rezonovanje i fakti nesumnjivo doprinose formiranju ispravne odluke, ali postoji i nešto van njih. Razlučivanje hladne glave vodi ka donošenju sigurnih odluka i zoni komfora. Da li da otvorite firmu? Mišljenja, saveti, činjenice – sve govori protiv. Ali šta ako je vaša motivacija dovoljno jaka da može da prevaziđe svaki problem, ako ste spremni da radite danonoćno da biste predupredili sve što može poći naopako? Ukoliko ne želite da budete kao drugi i ne zadovoljavate se stvarima kojima se većina zadovoljava, onda je jedino mišljenje koje treba da uzmete u obzir vaše mišljenje.

Oni koji postižu velike stvari veruju čak i kada niko ne veruje. Ponekad je potrebna snažna vera i jasna vizija, ali analiza svakako može pomoći.

Donošenje odluka je posebna sposobnost. Pripada takozvanim mekim veštinama, koje su više nego preporučeni dodatak za bio koji posao. Kako je njihov značaj za obavljanje svakodnevnih aktivnosti na bilo kojoj poziciji veliki, danas postoje obrazovni programi za razvoj upravo ove specifične vrste veština.