Špiro Kovačević (94), iz Zemunika Gornjeg, ostao je i bez 700 kuna socijalne pomoći jer je sve darovao unuci u Srbiji. Špiro živi potpuno sam i napušten od svih
Do pre mesec dana primao sam 700 kuna socijalne pomoći. Ne znam zašto su mi to ukinuli kad nemam od čega da živim, jada se Špiro Kovačević (94) iz Zemunika Gornjeg, prenosi 24sata.hr.
Navodno je s unukom iz Srbije potpisao darovni ugovor. Špiro, koji u gotovo posve pustom selu pored jednoga od komšija, živi sam i napušten od svih. Sunčani nedeljni dan iskoristio je za šetnju jer mu je dojadila samoća.
- Imao sam četvOro dece. Dve kćeri i sin su mi umrli. Živ je još samo sin koji je slep. Svi su oni nakon rata otišli u Srbiju. Ja sam ostao tu. Nisam hteo nigde da idem. Ni s kim od njih nit’ se čujem niti pitaju za mene. Niko mi se ne javlja - kaže Špiro, koji je u Zemuniku bio poznat kao kovač. I danas u dvorištu njegove kuće stoji hrpa starog željeza i raznoga alata.
- I danas zna susedima nešto da popravlja, alat ili slično. Ljudi mu daju koju kunu za to. I naši koji žive u Americi, Australiji ili Evropi, kad preko leta dođu, daruju mu 50 ili 100 dolara ili evra - kaže nam jedan od suseda.
Dodaje kako Špiro, uprkos poznim godinama, još sam kuva i peče hleb. A i u glavi je još bistar, osim što malo slabije čuje.
- Znali su mi reći, tamo u socijalnom, da sam trebao da radim u mladosti i zaradim penziju, pa ne bih trebao da tražim pomoć. A ja im odgovaram da sam čitav život bio kovač i zemljoradnik. Šta bi gospoda u gradu jela da im mi seljaci nismo prodavali hranu - tvrdi Špiro.
Nada se da će se ipak naći neko rešenje te da neće morati da zavisi od drugih i njihove pomoći. Još kad bi u selu živelo više stanovnika. U Špirinu, zaseoku tek u po kojoj kući žive ljudi. Drugi su uglavnom raseljeni.
(24sata.hr)