Bliži se Nova godina koja može biti idealno vreme za ostavljanje cigareta. Neka odbacivanje ove štetne navike postane vaša novogodišnja odluka.
Nekadašnji pušač dr Maks Pemberton iz Velike Britanije savetuje kako da uz nekoliko jednostavnih vežbi uvidite koliko je pušenje nepotrebna i štetna navika, što vam može pomoći u ostavljanju cigareta.
Prenosimo vam njegov tekst objavljen u britanskom Daily Mail-u:
Voleo sam cigarete ili sam barem mislio da ih volim. Kao lekar, znao sam da mi škode ali me to nije sprečavalo da pušim. Zapravo, kada bi jednostavno poznavanje zdravstvenih rizika koje donosi pušenje bilo dovoljno da ljudi odbace tu naviku, onda ni jedan lekar ili medicinska sestra ne bi zapalili cigaretu. Nažalost, to nije slučaj.
Tokom dvadesetih sam sebi govorio da ću ostaviti pušenje jednog dana. Došao je i prošao i trideseti rođendan i još nekoliko godina, pre nego što sam shvatio da ako ne učinim svestan napor, mogu pušiti do smrti.
Međutim, ideja o ostavljanju cigareta činila me je duboko tužnim. Nisam želeo da prestanem sa nečim u čemu sam toliko uživao. Bio sam u rascepu – voleo sam da pušim, a znao sam da me to ubija.
Zatim sam jednog dana na putu ka poslu čuo sopstvene misli naglas. Moja baka i tetka umrle su od raka pluća i mama je ponovo počela da mi zvoza zbog toga što još nisam ostavio cigarete. Morao sam da se uverim da ih definitivno volim dovoljno mnogo da umrem za njih.
Mnogo godina radio sam sa zavisnicima od droge. Mnoge stvari koje sam govorio o pušenju bile su neverovatno slične onom što sam čuo od svojih pacijenata. Pomogao sam im da prevaziđu svoje probleme uz pomoć kognitivno bihejvioralne terapije, pa sam očekivao da će i meni ista terapija pomoći. Kognitivno bihejvioralna terapija funkcioniše tako što poziva pacijenta da ispita aspekte svog života koji mu donose teškoće i probleme i raskrinkava njegove štetne predstave koje doprinose problemu.
Na osnovu iskustva koje sam imao sa zavisnicima od droge, razvio sam program koji će mi pomoći da promenim način razmišljanja o pušenju. Delovalo je. Ostavio sam cigarete zauvek.
Program uključuje seriju vežbi koje se postepeno nadograđuju jedna na drugu.
Evo kako to funkcioniše:
Vežba 1
Napišite listu stvari koje volite kod cigareta i razloge za to, bez obzira što možda neki od njih deluju pomalo glupo. Važno je da preispitate šta mislite da vam cigarete daju. Da li čine da imate više samopouzdanja ili se možda osećate opuštenije? Šta uopšte mislite da dobijate od pušenja?
Vežba 2
Sada zapišite listu svih stvari koje vas sprečavaju da prestanete da pušite. To može biti mnogo teže nego što zvuči. Pušenje je nešto što možemo raditi i bez razmišljanja o tome i lako nam je da stvorimo mitove i iluzije da treba da nastavimo s tom navikom. Šta vas zaista sprečava da prestanete? Šta je ono što vas plaši? Napravite listu razloga za ostavljanje cigareta i razloga da i dalje pušite.
Vežba 3
Vratite se na listu koju ste napravili u Vežbi 1. Sada zapišite sve stvari koje vam pušenje ne daje. Koje su koristi? Zašto prestati s pušenjem? Koji su vaši razlozi da zaista ostavite cigarete?
Možda vam trenutno ne deluje da je tako, ali sve što ste zapisali u Vežbi 1 je iluzija. Ti „razlozi zbog kojih pušite“ možda deluju stvarno, ali nisu. Sve je to igra vašeg uma koji pokušava da opravda nešto što nema smisla.
Svi znamo da je pušenje loše za nas. Košta nas mnogo novca i na posletku nas ubije ili onesposobi. U psihologiji se ovaj problem zove „kognitivnom disonancom“ – kada su naše misli u konfliktu jedna s drugom.
To što ste počeli da pušite je rezultat toga što je vaš um našao način da reši tu disonancu uz pomoć „kognitivnih distorzija“, argumenata koji deluju logično i omogućavaju vam da pušite bez disonance.
Deo puta ka ostavljanju cigareta je razdvajanje ovih argumenata na koje se vaš um oslanja kako bi opravdao pušenje.
Svaki razlog kojim pušači racionalizuju zašto puše zasnovan je na lažnoj logici. Na primer, nikotin zapravo ne olakšava stres. Nije poželjno da se ta supstanca zadržava u telu duže vreme, pa pušači provode većinu dana u stalnom stanju blagog „kriziranja“.
Ovaj slabi osećaj nelagode može da odagna samo zapaljena cigareta, ali već pošto je ugasite, nova kriza počinje.
Pošto su simptomi krize zapravo stresni za organizam, a vi ih odagnavate paljenjem cigarete, vi mislite da vam duvan pomaže u tome da se opustite. Međutim, u cigareti nema ničeg što nas smiruje. Ona povećava krvni pritisak i broj otkucaja srca, pa zapravo doprinosi stresu. Ona ne čini da budemo bolje koncentrisani ili da nam je manje dosadno.
Sve što pušenje radi uklanjanje blage nikotinske krize. Imajte to u vidu kad započnete sledeću vežbu.
Vežba 4
Zamislite da ste advokat. Za početak, branite vašu ideju da treba da nastavite s pušenjem. Već imate potrebne informacije o tome iz vežbe 1 i vežbe 2. Zamislite da iznosite te argumente pred sudiju i porotnike. Koristite emotivne fraze – manipulišite njihovim emocijama. Cigaretama se sudi, a vi ih branite.
Sada promenite strane i zamislite da ste vi zapravo tužilac. Iznesite argumente protiv pušenja koje ste napisali u vežbi 3. Treba da ubedite sudiju i porotnike da su argumenti za nastavljanje pušenja gomila gluposti. Ono što učinite u ovoj vežbi reflektuje ono šta se dešava u vašoj glavi dok pušite. Srećom, sada objektivno možete da uvidite celu situaciju sa strane, što je ključno u procesu ostavljanja cigareta.
Pušenje ima jednu pozitivnu stvar: čak i sad, kad sumnjam u svoje sposobnosti da nešto učinim, podsetim sebe na neverovatni poduhvat koji sam izveo – da sam ostavio pušenje. To će vam dati novo samopouzdanje i verujte da će to biti najbolja odluka koju ste doneli.
(Daily mail)