Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic Srbija.
"To je tiho izumiranje", rekao je doktor Džulijan Fenesi, izvršni direktor Fonda za zaštitu žirafa i vodeći stručnjak za ove divlje životinje sa preko 16 godina iskustva.
Dok sprovodi prvu sveobuhvatnu procenu stanja žirafa, koja će biti objavljena naredne godine, Fenesi tvrdi da postoji pad u broju populacije ovih sisara od čak 40 odsto u poslednjih 15 godina.
"Brojevi su se spustili sa 140.000 na manje od 80.000 danas", dodaje Fenesi.Najviša životinja na svetu raštrkana je među 21 državom u državnim nacionalnim parkovima, kao i privatnim i javnim imanjima. Od devet podvrsta - razlike se baziraju na geografskoj distribuciji, šablonu šara, morfologiji i genetskim podacima - dve su nedavno kategorizovane kao "ugrožene" na crvenoj listi IUCN.
Manje od 300 "zapadnoafričkih žirafa" preživelo je u Nigeru, a manje od 700 "rotšildovih žirafa" nalazi se između Ugande i Kenije, navodi se u izveštaju eksperata udruženja Slonovi bez granica. Glavni razlog manjeg broja žirafa leži u "gubitku i fragmentaciji staništa", što je direktan rezultat povećanog korišćenja zemljišta za poljoprivredu.
"Krivolov takođe ima veliki uticaj na određena područja, naročito u istočnoj i centralnoj Africi", navode stručnjaci.U Tanzaniji najnoviji trač na ulicama kaže da konzumiranje žirafe može izlečiti HIV. Još 2010. godine u izveštaju Projekta rotšildovih žirafa, istraživačica Zoi Miler napisala je: "U Tanzaniji postoji verovanje da mozak i koštana srž žirafe može da izleči žrtve HIV-AIDS, a sveže isečena glava i kosti mogu da dostignu cenu i do 140 američkih dolara po komadu."
"U ruralnim afričkim zajednicama, meso divljači nije samo deo redovne ishrane, već je takođe veoma važan izvor prihoda. Za ubijanje žirafa potrebno je relativno malo napora za količinu mesa koje se može obezbediti samo jednim ispaljenim metkom.", navodi Milerova.
Njihova koža je "debela, otporna i pogodna za razne stvari, poput odeće, cipela, torbi, kaiševa, kapa i bubnjeva", navodi Milerova, dodajući da se žirafina dlaka koristi za "pravljenje narukvica, ogrlica i drugog nakita stotinama godina među afričkim plemenima. Rep žirafe je u afričkoj kulturi veoma poštovan simbol autoriteta."
Drugi problem vezan za žirafe je rašireno pogrešno mišljenje da su one svuda."Žirafe još uvek nisu stigle do naslovnih strana. Ne nalaze se ni u agendama mnogih nevladinih organizacija, ali nadam se da će se to promeniti", kaže Fenesi.
Fondacija za očuvanje žirafa podiže svest na lokalnom nivou nudeći informacije i edukativni materijal, kao i kroz rad sa vladinim i nevladinim sektorom.
Uprkos preventivnim merama mnogih afričkih vlada, poput zabrane lova, uvođenja sistema licenciranja i slično, ljudi nastavljaju da ilegalno ubijaju životinje.
Jedna zemlja gde postoje pozitivne promene je Niger, zemlja koja je ponosna na žirafe, simbol mnogih stvari uključujući lokalno pivo. Opadanje broja žirafa postalo je prioritet i vlada Nigera je prva koja je usvojila mere za zaštitu. Kenija će uskoro takođe usvojiti predlog mera nakon neugodnog iskustva najvećeg gubitka sisara od 30.000 u 1990-im, na današnjih 6.500.
SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC SRBIJA PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:
6 NEODOLjIVIH SEKUNDI: Kako izgleda selidba morskih prasića (VIDEO)
Istina o "serumu istine" (VIDEO)
Ima li života ispod Zemljine kore?
Kako se divlje životinje raduju božićnim poklonima
Izolovano pleme napalo peruansko selo (VIDEO)