U novogodišnjem dvobroju magazina Stori glumac govori o gubitku roditelja, koji mu je bio velika podrška
Glumac Marko Živić u novogodišnjem dvobroju magazina Stori iznosi dirljivu priču o gubitku svog roditelja.
Iako je nedavno prošao kroz izuzetno teško razdoblje kad je pre nepuna dva meseca ostao bez oca, koji ga je, kako kaže, naučio svemu što zna, Marko ni u jednom trenutku nije umanjio svoj vedar duh prepun pozitivne energije. On iz dubine duše govori o njihovim zajedničkim trenucima, koji su na izvestan način definisali glumčev život.
- Moj otac je bio nesvakidašnji čovek kakvog nikada više nisam sreo. Intelektualac ogromnog srca i širine, majstor svog posla i umetnik. Bio je sjajan roditelj, moja neizmerna podrška i veliki Srbin - počinje svoju iskrenu priču za magazin Stori istaknuti glumac koji je pre šest godina, uz veliku podršku prvenstveno svoje porodice, uspeo da pobedi opaku bolest rak i dodaje:
- Zahvaljujući njoj, upoznao sam suštinski važnog čoveka za moj život, akademika Predraga Peška. Bolest te ponekad odvede do suštine. Danas sam joj zahvalan na poznanstvu s akademikom i ostalim majstorima svog posla. Taj tim je ponos Srbije - zaključuje Živić.
Iako je nedavno prošao kroz izuzetno teško razdoblje kad je pre nepuna dva meseca ostao bez oca, koji ga je, kako kaže, naučio svemu što zna, Marko ni u jednom trenutku nije umanjio svoj vedar duh prepun pozitivne energije. On iz dubine duše govori o njihovim zajedničkim trenucima, koji su na izvestan način definisali glumčev život.
- Moj otac je bio nesvakidašnji čovek kakvog nikada više nisam sreo. Intelektualac ogromnog srca i širine, majstor svog posla i umetnik. Bio je sjajan roditelj, moja neizmerna podrška i veliki Srbin - počinje svoju iskrenu priču za magazin Stori istaknuti glumac koji je pre šest godina, uz veliku podršku prvenstveno svoje porodice, uspeo da pobedi opaku bolest rak i dodaje:
- Zahvaljujući njoj, upoznao sam suštinski važnog čoveka za moj život, akademika Predraga Peška. Bolest te ponekad odvede do suštine. Danas sam joj zahvalan na poznanstvu s akademikom i ostalim majstorima svog posla. Taj tim je ponos Srbije - zaključuje Živić.
Marko se sa setom osvrće na 2014. i s velikim očekivanjima upire pogled u 2015:
- Ova godina je bila turbulentna i suštinski tužna. Kako je počela, tako se i završila - tužno. Prazan sam i na rezervi. Nemam želja. Imam potrebu da napunim rezervoar.
(M. K. V.)