8 praktičnih saveta za developere

Jedan od najtraženijih poslova današnjice, posao developera, zahteva dosta koncentracije i ne dozvoljava previše ometanja. Ipak, korporativno okruženje u kome većina developera radi prepuno je zvonjave telefona, sastanaka i zapitkivanja kolega. Pored toga, obim posla se u većini korporacija svakim danom sve više povećava, a rokovi za izvršavanje se skraćuju. Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da budete produktivniji, ostanete fokusirani i lakše pregurate svaki radni dan.

Nikada ne počinjite dan čitanjem imejlova.

Po svaku cenu, treba da izbegavate čitanje mejlova kao prvi zadatak u radnom danu. Ova aktivnost vas automatski stavlja u pasivnu poziciju umesto aktivne i kreativne. Većina ljudi je, pritom, najproduktivnija u jutarnjim časovima. Upravo zato je besmisleno jutro potrošiti na mehaničko odgovaranje na mejlove.Najbolje je za ovu aktivnost fiksirati termine u okviru radnog dana. Pokazalo se pametnim da to bude vreme pre pauze za ručak, između podneva i 13h, i ponovo oko 16h, kada ćete po prirodi stvari biti umorniji za kreativan rad.

Izbegavajte sastanke koliko god možete.

Sastanci su najveće ubice kreativnosti u korporativnom okruženju. Kada god možete, kažite da ste zauzeti, što će verovatno i biti istina, i dogovorite se sa kolegama da vas izveste ukoliko je na protokolarnom sastanku doneta neka važna odluka.

Ako je jako važno da se neki sastanak održi uz vaše prisustvo, pokušajte da utičete da bude zakazan posle podne, kada produktivnost počinje da opada. Takođe, uvek dođite spremni sa jasnim pitanjima i potrudite se da bude precizirano i vreme završetka sastanka.

Eliminišite sve distrakcije.

Svet informacija u kome živimo prepun je ometača na svakom koraku. Postoje ometanja koje pravimo sami i ona koja prave drugi. Zvučne notifikacije sa društvenih mreža, proveravanje vesti i rad na više simultanih zadataka samo su neke od mnogih za koje smo sami krivi.

Za početak, isključite sva obaveštenja – Fejsbuk, poruke na mobilnom telefonu, e-mail notifikaciju – šta god da vas najviše odvlači od posla. Koliko puta vam se desilo da vas usred pisanja koda kolega pita nešto i time vam naruši koncentraciju? Ovde može pomoći da uvek imate slušalice, mada ne morate nužno slušati muziku, ako vas to dekoncentriše.

Pripremite spisak zadataka prethodne večeri.

Jasan plan o tome šta treba da završite neizostavno će vam olakšati radni dan. Potrudite se da lista ne bude prevelika, već da pokriva 2-3 zadatka, od čijeg završavanja zavisi realizacija određenog projekta.

Najpre uradite najvažnije zadatke.

Određivanje prioriteta je ključ svakog produktivnog dana. Kao što smo rekli, odgovaranje na imejlove nikako ne sme da bude vaša glavna obaveza. Za svaki radni dan odredite hijerarhiju zadataka. Najpre uradite ono najvažnije i nastavite redom. Trebalo bi da prvi završite u jednom dahu, ako je to moguće. Nakon obavljenog zadatka, obavezno napravite kratku pauzu i zatim pređite na sledeći.

Poradite na automatizaciji svog posla.

Iako kao programer živite u automatizovanom okruženju, verovatno dosta zadataka i dalje radite ručno. Reč je, naime, o dosadnim zadacima, koji su deo svakodnevnog života i već ste stekli rutinu u njihovom obavljanju, pa vam nije ni palo na pamet da ih automatizujete. A trebalo bi, jer ćete tako sačuvati energiju i uštedeti vreme.

Kreirajte idealan tempo.

Raditi u kontinuitetu osam ili, po potrebi, i više sati sa jednakim kvalitetom nije moguće. Zato morate napraviti svoju dinamiku. Možete, na primer, raditi intenzivno u periodima od po 45 minuta i potom praviti pauze od 15. Pauzu iskoristite da prošetate i, po mogućstvu, odmorite oči od ekrana. Eksperimentišite dok ne nađete formulu koja vam najviše odgovara.

Beležite svoje misli i ideje.

Razvijte kod sebe naviku da zapisujete sve što vam prolazi kroz glavu, bez obzira da li je reč o idejama za poboljšanje poslovanja firme, ili o načinu na koji bi se moglo prići problemu koji rešavate. Pamćenje, nažalost, nije dovoljno pouzdano. Ponekad rešenje bljesne u trenutku i ubrzo nepovratno nestane. Razmišljajte o mozgu kao o kompjuterskom procesoru. Pozadinski procesi usporavaju negov nesmetan rad, pa bi rasterećenje pamćenja dobro uticalo na neke druge funkcije; takođe, sprečili biste zaboravljanje, koje je, koliko god se trudili da nešto zapamtite, neizbežno.

Dobro programiranje zahteva kvalitetno obrazovanje, ali produktivan rad traži disciplinu. Pridržavajte se barem tri od ovih osam saveta i videćete da će pozitivan rezultat doći.