SANEL KULJIĆ O NAMEŠTANJU UTAKMICA: Priznajem greške i stidim se!

Wikipedija
Priznajem svoje greške, svestan sam svoje moralne krivice. Ne želim da jadikujem, jer to ništa ne pomaže. Stidim se pred mnogim ljudima koji su hteli da da mi učine dobro u životu, kaže Kuljić za Kurir

BEČ - Reporteri bečkog dnevnog lista Kurir posetili su u zatvoru Grac-Jakomini Sanela Kuljića, 37-godišnjeg bivšeg austrijskog prvoligaškog fudbalera i člana austrijske fudbalske reprezentacije. Kuljić, rodom iz Salcburga, čiji su roditelji poreklom iz BiH, sedi u zatvoru već 14. meseci pošto je nepravosnožno osuđen za nameštanje rezultata 18 fudbalskih fudbalskih mečeva, tokom više sezona (2004-2013). Osuđen je i zbog ucenjivanja i pretnji, odmerena mu je petogodišnja zatvorska kazna, ali žalbeni postupak je u toku.

Drugooptuženi u ovom procesu, 32-godišnji Dominik Taboga (Dominique Taboga), takođe nekadašnji austrijski fudbaler, osuđen je na tri godine zatvora, od čega dve godine uslovno. Šestorica ostalih optuženih su kažnjeni zatvorskim kaznama, od jedne godine uslovno do četiri godine zatvora.

Za razliku od Taboge, koji je priznao sve i rekao da ga je pohlepa za novcem motivisala za nameštanje rezultata, Kuljić je na suđenju tvrdio da je zavisan od hazardnih igara. Na pitanja suda najčešće je odgovarao sa "može biti".

U intervjuu Kuriru je ipak priznao delo za koje se tereti.

"Priznajem svoje greške, svestan sam svoje moralne krivice. Ne želim da jadikujem, jer to ništa ne pomaže, samo ispadaš blesav. Stidim se pred mnogim ljudima koji su hteli da da mi učine dobro u životu."

Kuljić sedi u zatvorskoj ćeliji sa Hanesom Kartnigom (Hannes Kartnig), nekadašnjim vlasnikom prvoligaškog kluba Šturm (Sturm) iz Graca, koji je zbog finansijskih malverzacija takođe kažnjen sa više godina zatvora. Kuljić kaže da nekad, kao igrač pred protivničkim golom, nije mnogo razmišljao. Sada je situacija drugačija.

"Glava radi non-stop", kaže. Jednom u dve nedelje ide kod psihologa. Tokom leta se bavio sportom, išao u teretanu, ali mu je sa dolaskom zime došla i depresivna faza. U njegovoj ćeliji svako ima svoj tv-prijemnik i slušalice, pa može da gleda fudbal, ali Kuljić kaže da ga fudbal trenutno ne interesuje.

"Misli su mi sasvim drugde". Ni sa Kartnigom ne govori puno o fudbalu.

Posle doručka, kafe i svojih uobičajenih deset cigareta, Kuljić preko dana radi, deli lekove i hranu drugim zatvorenicima. Ponekad je i prevodilac. Kaže da i to čini drage volje, jer je čuvarsko osoblje fer. Od 16 časova je ponovo bez posla. Svakog utorka u zatvorskoj kantini kupuje za sledeću nedelju salamu, čokoladu, voće, povrće i razne potrepštine.

Kada će bito doneta odluka o njegovoj žalbi, Kuljić ne zna. Bude li mu potvrđena kazna, trebao bi da sedi u zatvoru do 13. novembra 2018. Kaže da zna šta će biti jedna od prvih stvari koje će uraditi po izlasku na slobodu:

"Da sakupim hrabrost i da prošetam po Kerntner Štrase (Kärntner Straße, glavna ulica strogog centra Beča, nap.) i izložim se pogledima mojih sugrađana. To moram da učinim zbog sebe. Moći ću tada svima da kažem šta znači biti u zatvoru", kaže Kuljić.

On je za austrijsku fudbalsku reprezentaciju odigrao 20 utakmica i dao 3 gola.