Ženska košarka poslednjih godina ogromnim koracima grabi ka samom evropskom i svetskom vrhu. Od reprezentacije koja se 2011. godine nije ni plasirala kroz dva kruga kvalifikacija na Evropsko prvenstvo, u svega tri godine košarkašice su stigle do četvrtog mesta na Evropskom prvenstvu i osmog mesta na Svetskom prvenstvu. Da nije bilo domaćinskog suđenja u četvrtfinalu Mundobasketa u korist Turske, Milica Dabović i drugarice bi upisale još jedno polufinale.
Pored selektorke Marine Maljković, najveću zaslugu za svojevrstan bum ženske košarke u Srbiji ima i Ana Joković, potpredsednica Košarkaškog saveza Srbije, zadužena upravo za ovaj sektor.
Kako ocenjujete dosadašnji ciklus od tri i po godine, od kako ste u KSS?
"Godina 2014. po pitanju ženske košarke je, mogu s ponosom da kažem, prošla veoma uspešno. Kao što sam rekla, kada su reprezentativne selekcije u pitanju, sve se nekako desilo jako brzo, brzo su došli rezultati, a retko ko ih je očekivao. Zato sada treba da spustimo tenzije i pritisak. Treba čvrsto da stojimo na zemlji jer je pred nama najteža godina u četvorogodišnjem ciklusu. Mi smo 2011. postavili cilj kome su se tada svi smejali, a to je da obezbedimo plasman na Olimpijske igre, i sada želimo da to ostvarimo."
Upravo završenu godinu obeležilo je učešće na Svetskom prvenstvu. Vaša ocena tog takmičenja?
"Prvi put smo igrali kao Srbija, posle 12 godina generalno kao naša zemlja. Kada izgubite četvrtfinalnu utakmicu na jednu loptu onda nema šta da se kaže. Ali, sve ide svojim putem. Godinu dana ranije na Evropskom prvenstvu od Turske smo izgubili ubedljivo. Nije igrala Ana Dabović, teško da bi i s njom dobili tu utakmicu u Francuskoj. Sada smo bili blizu, a nismo imali ni sreće. Ali, uzdam se u treću sreću, možda i kada bude najvažnije po nas. Očekujem četvrtfinale na Evropskom prvenstvu u Mađarskoj protiv Turske."
Evropsko prvensto u Mađarskoj i Rumuniji?
"Čekamo juni mesec. Visoki su ciljevi, ali ponavljam, javnost ne treba da stvara tenziju i pritisak. Selektorku Marinu Maljković i košarkašice treba ostaviti na miru. Tim koji je počeo 2011. godine i kada smo bili niko i ništa, treba pustiti da radi kao do sada."
Kada to spomenete, ne možemo da pređemo preko činjenice da se često u košarkaškoj javnosti priča o pojedinim igračicama koje nisu na spisku. Šta je prava istina?
"Stalno se priča o nepozivanju pojedinih igrača. Evo da kažem javno, pojedini igrači koji su jako dobri i imaju zapažene uloge u evropskim klubovima, pozivani su u reprezentaciju. Ali nisu dolazili. E, pa sad, ako u tom trenutku niste hteli da igrate kvalifikacije, a sledeće godine hoćete da igrate Evropsko prvenstvo, ili ako nećete da igrate Evropsko, a hoćete na Svetskom, e pa to ne može. Smatram da danas zvezde ne pobeđuju, nego tim. Red, rad i disciplina. Svaka čast svakoj devojci, sve su pozivane, ali nisu došle. I mislim da je krajnje vreme da prekinemo sa tim pitanjima, zašto ta i ta nije pozvana. Sa druge strane, sve ove devojke koje su napravile zapažen rezultat u poslednje tri i po godine, treba pustiti da sprovedu cilj koji je postavljen 2011. godine."
Pre nekoliko nedelja objavljeni su podaci da u Srbiji postoji više od 100 klubova i skoro 3.000 igračica. Da li su ti podaci dovoljan dokaz o sistemu koji ste postavili u KSS pre tri i po godine?
"Kada su mlađe selekcije u pitanju, mi smo počeli da postavljamo sistem 2011. godine. Da podsetim da tada seniorska reprezentacija nije ni otišla na Evropsko prvenstvo. Sistem koji smo postavili takođe brzo daje rezultate, uprkos tome što imamo malu bazu. Neko je skoro rekao da je 2003. bilo 5.000 košarkašica. Ta osoba zaboravlja da je tada to bila Srbija i Crna Gora, zajedno sa Republikom Srpskom. Takođe, ta osoba zaboravlja da je 2011. godine bilo svega 1.000 košarkašica. Taj neko treba da objasni šta se to desilo između 2003. i 2011. godine. S ponosom mogu da kažem da imamo više od 3.000 košarkašica. Nedavno smo dobili tačne spiskove, imamo 2.600 registrovanih igračica, a na to treba dodati neregistrovane igračice i školice košarke. Imamo preko 100 klubova u Srbiji. Nezaboravimo, Srbija je mala zemlja."
Kada pričamo o klubovima ženske košarke, utisak je da je ove sezone liga daleko slabija nego prethodne i da nećemo u dogledno vreme imati predstavnike u Evroligi ili Evrokupu. Kako promeniti aktuelni tok kojim plove klubovi?
"Meni je toliko žao što Srbija nema predstanika u Evroligi. Nisu tu u pitanju milioni, to su pare koliko košta samo jedan muški igrač u našem boljem klubu. Žao mi je što država nema sluha da se napravi jedan ozbiljan ženski klub, pa da i mi imamo klubove poput Košica, Šoprona, Brna, Praga, Pečuja... koji igraju Evroligu svake godine. Uzela sam za primer samo bliže zemlje, ne Francusku, Španiju, Rusiju. Savez je po tom pitanju nemoćan."