Obamina vlada odobrila veći izvoz „ultralake“ nafte
Pon, 05.01.2015. 12:55h
→ Čet, 22.09.2016. 21:12h
Foto: Profimedia
Eksport kondenzata nafte doneo je olakšanje američkim proizvođačima pogođenim strmoglavim padom cene sirove nafte
Obamina administracija odobriće veći izvoz „ultralake“ nafte usled buma američke proizvodnje iz škriljaca, što će doneti olakšanje domaćim proizvođačima pogođenim strmoglavim padom cene sirove nafte, ali verovatno i uvećati već bogatu ponudu u inostranstvu.
Biro za industriju i bezbednost objavio je da će još kompanija dobiti dozvolu za prodaju kondenzata nafte, koji se prerađuje u osnovnim destilacionim tornjevima, i dao im zeleno svetlo za izvoz bez kršenja četiri decenije stare američke zabrane izvoza nafte. Biro je takođe objavio listu odgovora na uobičajena pitanja o izvozu nafte, dajući javnosti prvi put smernice u ovoj oblasti, u kojoj je bilo mnogo nejasnoća.
Dok američka proizvodnja nafte raste i neto uvoz opada, pitanje budućnosti zabrane izvoza je raspirilo žučnu raspravu među energetskim kompanijama i tvorcima politike. Sirova nafta rafinisana u proizvode poput benzina može se slobodno izvoziti, dok je prodaja nerafinisane sirove nafte uglavnom ograničena na Kanadu.
Šacica kompanija, uključujući „Enterprajz prodakts partners“ (Enterprise Products Partners) i „Pajonir nečeral risorsiz“ (Pioneer Natural Resources), već su dobile pojedinačna odobrenja za izvoz prerađenog kondenzata, vrste „ultralake“ nafte, dok je energetska i rudarska kompanija „Bi-Ejdž-Bi Biliton“ (BHP Billiton) izjavila da planira da izvozi bez dozvole oslanjajući se na odredbe ranijih rešenja.
Ostale kompanije čekaju na zvanična odobrenja, a Biro je najavio da će ih izdati u izvesnom broju.
Erik Hiršhorn (Eric Hirschhorn), podsekretar u Ministarstvu trgovine zadužen za industriju i bezbednost, rekao je: „Biro objavljuje ova najčešća pitanja i odgovore da bi pojasnio kako se primenjuju ovi propisi, imajući u vidu niz pitanja u vezi s tehnologijom i politikom i uz interagencijske konsultacije. Pored najčešćih pitanja i odgovora, Biro objavljuje i klasifikacije robe za pojedine prijave koje su na čekanju.“ Podnosioci zahteva nisu imenovani.
U svojim odgovorima na pitanja Biro je opisao stepen do kojeg se ugljovodonik mora kuvati u destilacionom tornju, trenutak kad se više ne smatra sirovom naftom, te je stoga podoban za izvoz. Ipak, stručnjaci tvrde da su odgovori pomalo neodređeni i da ostavljaju u neizvesnosti kompanije koje još uvek nisu dobile pojedinačna odobrenja za izvoz.
„Ostaje dosta prostora za tumačenje ovih pravila“, kaže Džon Auers (John Auers), izvršni potpredsednik „Turner Mejsona“ (Turner Mason), konsultantske firma za energetska pitanja u Dalasu.
Na primer, u smernicama se navodi da će vlada razmotriti koliko je proces destilacije izmenio težinu ili gustinu nafte, ali se ne preciziraju brojke, rekao je.
Biro je naveo da lista faktora koji će se razmatrati prilikom davanja odobrenja za izvoz neće biti kategorična ili konačna, što će ostaviti prostora agenciji da razmotri okolnosti u svakom pojednačnom slučaju. Američki institut za naftu, kao i lobi naftne industrije sa sedištem u Vašingtonu izjavili su da dok je dodatno pojašnjenje po pitanju kondenzata bilo od pomoći, smernice se nisu osvrnule na statutarnu zabranu na izvoz nafte.
„Veće pitanje je izvoz sirove nafte, koji ostaje sputan politikom sedamdesetih godina, što samo ograničava naš rast kao energetske supersile“, tvrdi institut.