Da li si mogla da zamisliš da ćeš jednog dana dogurati ovako daleko?
- Dok sam kao mlađa trenirala u lošim uslovima na kanalu u Borči, nisam mogla ni da zamislim da ću dospeti ovde. Iz godine u godinu sestra Olivera i ja sticale smo važna iskustva, ambicije su bile sve veće i sve je tako raslo... Sada kad se vratimo s takmičenja sa medaljom oko vrata, to je neopisiv osećaj, shvatite da se sav taj težak dugogodišnji trud isplatio.
Koji su ti ciljevi u nastavku karijere?
- Želim da budem šampion. Skoro da sam dotakla sam vrh i veoma mi se svidelo. Bitno mi je da sam zdrava i verujem da ću uspeti da ostvarim neke zacrtane ciljeve. U 2014. godini mi je skoro na svim takmičenjima zlato izmicalo za pola sekunde, motala sam se oko vrha sve vreme i nadam se da će se u 2015. sve to vratiti.
Šta želiš sebi u 2015?
- Želim da završim master studije. Završila sam Beogradsku poslovnu školu i podnela sam dokumente za sledeći stepen studija. Vrlo mi je bitno da to privedem kraju ove godine, kako bih u olimpijskoj godini mogla da se sto odsto posvetim Igrama u Riju. Obrazovanje mi je bitno, nadam se da ću se baviti kajakom još šest ili sedam godina, a nakon toga bih volela da ostanem u sportu. Želim da jednog dana budem ministarka sporta, zato mnogo polažem na obrazovanje, a već imam u glavi planove kako bih na najbolji mogući način pomogla sportu i sportistima u Srbiji.
Kako ćeš provesti Božić?
- Božić je omiljeni praznik u našoj kući. Mama je oduvek vodila računa o tome. Svi smo na okupu, prelepa je praznična atmosfera. Veoma nam je bitno da nikad ne dozvolimo sebi da smo odsutne za Badnje veče i Božić. U ponoć idemo u crkvu, a za ručkom deka uvek očita Očenaš. Nakon toga, uveče, u ulici u kojoj živimo običaj je da se pali vatra, pa svi izađemo napolje i čestitamo jedni drugima. Atmosfera je prelepa. Drugi dan Božića u naš kraj u Borči dolaze jahači na konjima i pevaju.
Da li možemo da očekujemo medalju na Olimpijskim igrama u Riju 2016?
- Iskreno verujem da nas, ako nas zdravlje posluži, čeka medalja. Imamo ovu godinu da se pripremimo za to, a rezultati koji su za nama obećavaju. Na Svetskom prvenstvu u avgustu imamo prvu šansu da izborimo normu za Rio, a cilj nam je da kajak uzme barem jednu medalju na OI. Ja ću tada biti u najboljim godinama i punoj snazi kad je o kajaku reč.
Otac preminuo
SESTRA I JA IZDRŽAVAMO PORODICU
Da li Olivera i ti možete da izdržavate porodicu od kajaka?
- Da, sa uspesima je došlo bolje vreme. Od kada nam je otac umro, ostale smo nas tri sestre, mama i deda. Mama je naš veliki oslonac, ona je pravi borac. Olivera i ja smo tu da se pobrinemo da u kući ništa ne fali. Sreća, nas je dve koje možemo da pomognemo finansijski i onda je sve lakše. Prvi novac koji smo zaradile iskoristile smo da renoviramo porodičnu kuću u Borči, gde živimo.
Bez Coleta nigde
PSA VODIM I NA PRIPREME
Da li postoji nešto bez čega ne možeš?
- Prošle godine mi se ispunila velika želja, dobila sam maltezera Coleta, bez koga sada ne mogu da živim. Vodim ga svuda sa sobom, bio je i na pripremama u Bugarskoj 20 dana sa mnom. Ujutru trči sa mnom, ide na treninge i ne razdvajamo se.
Kako je na to reagovao tvoj trener?
Super, pogotovo zato što i on vodi svoju Mazu s nama, pa se njih dvoje druže.