U inflaciji asova kakva već godinama vlada u srpskom fudbalu, igrati pored Saše Ilića prava je privilegija, kakvu danas uživaju samo igrači Partizana.
„Ilić kapiten“, koji 10.januara počinje 37. pripreme u karijeri, istinski je uzor mladim fudbalerima zbog primernog ponašanja i igrač s kojim se navijači identifikuju kao ranije generacije s Mocom Vukotićem ili Stjepanom Bobekom.
Na utakmicama crno-belih iz duše svi pevaju stihovi „Ja bih da igra još malo“?
- Danas klinci odrastaju u drugačijim uslovima nego moja generacija. Pritisak s tribina na igrače je veći, a kad se utakmica završi, oni idu na internet forume i čitaju šta navijači pišu o njima. Šta mislite, da ja ne znam kako o meni pišu „Saša flaša“ ili „Sale vinjak“? A ne znaju da sam ja samo jednom u životu probao čašicu vinjaka i odmah se ispovraćao. Ipak, oni su uvek u pravu i sve bolje znaju od nas koji smo na terenu. Sad sam već dovoljno iskusan da me takve stvari ne dodiruju, ali klincima sve te kritike od anonimnih teško padaju - priča Ilić.
Odakle vam inspiracija da i u 38. godini igrate fudbal po srpskim terenima?
- Volim fudbal i volim Partizan. To je odgovor. Nisam sklon povredama, ništa me ne boli i ne mrzi me da radim, što je dosta čudno za igrača u mojim godinama. Igraću još, ne znam koliko, ali očekuju me razgovori s klubom i dogovor za dalje.
Da li vam je žao što se u vašim najboljim godinama nije ranije išlo u inostranstvo i što su poslednju reč imali klubovi, a ne menadžeri?
- Ne žalim ni za čim. Moglo se preko samo kad tako procene Nenad Bjeković ili Žarko Zečević i nije samo to išlo teško. Imao sam već 50 golova postignutih za Partizan kad sam debitovao u reprezentaciji. Danas sve ide lakše, pa i ulazak u nacionalni tim.
Koliko je tačno da su Breša i Bajer Leverkuzen nudili 18 miliona maraka za vas kad ste imali 20 godina?
- Sedeo sam s predstavnicima Borusije Dortmund, a za druge ponude sam i ja čuo ili čitao o njima.
Šta ćete da radite jednog dana kad ostavite fudbal?
- Ja sam radoholik, a to drugim rečima znači da sigurno neću praviti pauzu. Radiću u fudbalu. Imam A trenersku licencu, planiram da nastavim školovanje. Razgovaraću s klubom o poslu kad dođe vreme.
Nije kao ranije
NARUŠENO RIVALSTVO ZVEZDAŠA I PARTIZANOVACA
Koliko se narušilo normalno rivalstvo između partizanovaca i zvezdaša?
- Narušeno je dosta! Nije isto kao pre... Da li znate kakav sam ja bio prijatelj sa Dejanom Ilićem? Tokom derbija svašta smo jedan drugom govori, vređali se najgore na svetu i udarali do iznemoglosti jer smo znali da će Radoman prvi karton pokazati tek u 60 i nekom minutu. Ali, kad se završi utakmica, izlazili smo zajedno u provod. Toga ima sve manje, nažalost.
Nesanica
ĆERKA MI NE DA DA SPAVAM
Da li stižete da pomognete supruzi oko dece?
Pokušavam koliko mogu, ali žena je ta koja nosi najveći teret u njihovom odrastanju. Baš mi je prethodne noći dvogodišnja ćerka Neva napravila „zabavu“. Probudila se u gluvo doba i dozivala me dok nisam došao do nje. Duša mi je spavala, pokušavao sam da sredim stvar s flašicom vode ili mleka, ali ništa nije vredelo. Petogodišnji sin Nikša čvrsto spava i nema tu naviku da me budi.
Loše vesti
POGAĐA ME KAD VIDIM KAKO LJUDI TEŠKO ŽIVE
Šta vas je najviše nerviralo u 2014. godini?
Loše vesti. Ne osećam se dobro kad ih pročitam, pogađa me kad čujem kako ljudi teško žive. Voleo bih da ih bude što manje u narednoj godini.