POSLE PISANJA KURIRA: Stiže pomoć trojkama i njihovim roditeljima iz Kikinde!
KIKINDA: Zaslužuju podršku!
U gradu koji se već decenijama bori sa belom kugom i u kom svake godine više stanovnika umre nego što se rodi, rođenje trojki događaj je koji nikog ne može da ostavi ravnodušnim. Iza prvih trojki rođenih u kikindskom porodilištu je najteži period u njihovim mladim životima. U inkubatorima beogradskog Institutu za neonatologiju Danijel, Melisa i Alisa bili su od 30. septembra kad ih je majka Senita Kočiš cariskim rezom u 37. godini donela na svet, pa sve dok nisu dovoljno ojačali da bolničku sobu zamene svojom, koju je s puno ukusa i mašte uredio njihov nezaposleni otac Antal.
Bitku za život malenih sugrađana u Institutu za neonatologiju s pažnjom je pratio i Pavle Markov, predsednik opštine Kikinda. Kad je čuo da su uoči novogodišnjih praznika bebe stigle kući, Markov je odlučio da ih juče poseti i daruje:
-Ovo je, nema sumnje, pobeda ljubavi i života. Paketi koje smo doneli samo su mali znak pažnje. Želimo da njihovim roditeljima stavimo do znanja da neko na njih misli. Na nama je da učinimo sve kako bismo im pomogli. Svestan sam da im nije lako jer je otac nezaposlen. Gledaćemo da Antalu obezbedimo posao kako bi se osetio korisnim i omogućio ovim anđelima da budu još bolji i lepši- rekao je Markov.
Nakon Božićnih praznika, trojke i njihove roditelje posetiće predstavnici kikindskog Crvenog krsta- potvrdila je Kuriru Aranka Felbab, sekretarka humanitarne organizacije:
-Unapred se radujem poseti Danijelu, Melisi i Alisi. U dogovoru s majkom, donećemo sve što je bebama u ovom periodu najneophodnije. Njihovim roditeljima je svaka pomoć dobrodošla- rekla je ona.
A da im pored veštačkog mleka za prevremeno rođenu decu i pampersa, veoma znače gestovi i reči podrške potvrdili su nam Senita i Antal:
-Istina je da nismo u zavidnoj finansijskoj situaciji jer sam samo ja zaposlena, dok suprug nema stalan izvor prihoda. Pogađaju nas zluradi komentari. Mi ne kukamo. Kažemo samo u kakvoj smo situaciji- kategorični su oni:
-Zar je sramota reći da, kad se Seniti odbiju krediti koje smo podigli zbog troškova veštačke oplodnje, živimo od 9.000 dinara, a da nam za bebe treba četiri do pet puta više. Godinama smo se borili da dobijemo potomstvo. Nije lako, ali sad imamo za koga da živimo- poručuju Senita i Antal.
Strepnju zamenila neopisiva sreća
Ne mogu da opišem koliko mi je teško padala razdvojenost od beba. Svake nedelje srce mi se lomilo na hiljade delova kad bi nakon posete Institutu morala da ih napustim. Sa sadašnjom kilažom, deluju kao da su tek nedavno rođene. Lekari kažu da dobro napreduju. Veoma mi znače reči podrške. U Kikindi postoje još nekoliko parova koji imaju trojke. Saveti sugrađanke Sandre Mihaljev koja je u novosadskoj Betaniji rodila trojke, puno mi znače. Njene reči utehe da će moja ljubav ojačati bebe su se obistinile- navodi Senita.
(S.U.)