TESLINE OPSESIJE: Posle smrti brata odao se kocki i poroku, policija ga je dovodila kući!
Ako ste mislili da se o Nikoli Tesli teško može napisati nešto novo, pogrešili ste, i to ozbiljno. Da priča o jednom od najvećih naučnika svih vremena nije ni danas, gotovo 70 godina nakon njegove smrti, ispričana, V. Bernard Karlson lako će vas razuveriti ako uzmete u ruke njegovu knjigu "Tesla – izumitelj električnog doba".
Istraga o korenima
Reč je o do sada najdetaljnijoj i najtemeljnijoj biografiji velikog uma iz Like kojoj smisao nije taksativno proučavanje važnijih događaja Teslinog života već pokušaj da se uđe u dubine njegove ličnosti i intelekta. I Karlson to čini zaista dobro, upravo minuciozno, što su mu omogućile godine istraživanja originalnih dokumenata iz privatnog i javnog Teslinog života, već kako piše na poleđini tog zaista vrednog rada, objavljenog predkraj prošle godine i na hrvatskom jeziku. Dubinu je Karlson postigao istraživanjem Teslinih porodičnih korena, ideala koji su ga vodili prema tim velikim otkrićima, a sve stavljajući u kontekst vremena u kojem je naučnik živeo. Zaista, i sami se osećate kakvim Teslom koji istražuje Teslu, otkrivajući zašto je i danas tako intrigantan, čak i u poglavljima u kojima će autor ući u dublje naučne rasprave oko svakog, čak i manje bitnog, Teslinog izuma. Priča je to o velikom naučniku, izumitelju, ekscentriku, šoumenu, teškom radoholičaru, ali i kockaru i bilijaristi. Sve je to, otkrivamo, bio Nikola Tesla, a i mnogo više od toga.
V. Bernard Karlson, profesor tehnologije na "School of Engineering and Applied Science" i profesor istorije na univerzitetu Virdžinija, prava je osoba za izučavanje Nikole Tesle, pa stoga ne čudi da je knjiga na Amazonu proglašena jednom od najboljih naučnih radova a nominovana je i za nagradu "Royal Society Winton", iako već činjenica da ju je u američkom originalu otisnuo "Princeton University Press" govori dovoljno sama za sebe.
Dakle, autor nas hronološki u 16 poglavlja vodi kroz Teslin život baveći se podjednako funkcioniranjem ličkog učenjaka kao osobe i naučnika i njegovim izumima. I tako, premda činjenica da su Teslin otac i ujaci redom bili sveštenici Srpske pravoslavne crkve nije ništa novo, autor u njoj nalazi korene Teslinog promišljanja zbog kojih je dolazio do otkrića koja su ga proslavila. Sam je Tesla, stoji u knjizi, svoj idealistički pristup opisao prilikom dodele Edisonove medalje 1917. godine.
"Moja je metoda drukčija. Ne srljam slepo u konstrukciju. Kad dobijem ideju, odmah je počinjem graditi u sopstvenom umu. Menjam ustroj, unosim poboljšanja, eksperimentiram, pokrećem uređaj u mislima. Meni je potpuno isto da li pogonim turbinu u mislima ili je testiram u laboratoriji. Isto je, rezultati su jednaki. Na taj način, vidite, mogu brzo razviti i usavršiti izum ne dirajući ništa. Kad doprem do tačke kada sam u uređaj ubacio sva moguća poboljšanja koja sam smislio, kad nigde ne primećujem grešku, tek tada izradim taj finalni proizvod svoga mozga. Tako svaki put radi kako sam predvidio i moj eksperiment daje potpuno planirane rezultate."
Prema Karlsonu, Tesla je takav idealistički pristup delom oblikovao i zahvaljujući svom religioznom poreklu. On je od oca i ujaka upio deo verovanja kako je kroz Sina Božjeg Reč ili Logos sve u Stvaranju obdareno nekim temeljnim načelom. Pravoslavci veruju da je Sin Božji kao Reč ili Logos podstakao Teslu da u svojim izumima traga za idealom. Reč je o subjektivnoj racionalnosti gde pojedinac preoblikuje spoljni svet u skladu s sopstvenim unutrašnjim idejama. Iza svakog izuma mora da postoji neki ideal. Ali, odnos s ocem Milutinom ide puno dalje od religije, zanimljivo je da se majci Đuki knjiga obraća kratko, može se izdvojiti Teslin citat: "Majka je bila prvorazredna naučnica i verujem da bi stvorila velike stvari da nije bila toliko odvojena od savremenog života i njegovih bezbrojnih mogućnosti. Izumila je i sklopila sve moguće alate i naprave i tkala prelepe uzorke iz vune koju je sama sukala..."
Od majke je Tesla zadobio želju da sklapa različite stvari, a za elektricitet se, govori Karlson, zainteresovao sasvim slučajno, otkrivši kako se običnim glađenjem kućnog mačka može stvoriti nešto što mu je otac opisao kao elektricitet. Milutin Tesla verovao je da će se za Srbe stanje poboljšati samo ako uspeju da sačuvaju tradicije i ako stvore sopstvenu naciju, odvojenu od Austrijanaca i Turaka. Vrlo inteligentan i obrazovan čovek, Milutin je bio neka vrsta reformatora koji je nalazio načine da bi poboljšao svakodnevni život srpskog naroda, navodi autor.
Prekretnicu u odnosu mladog Nikole i njegovog oca donosi smrt starijeg i omiljenijeg brata Dane kojeg ubija arapski pastuv kojeg je otac ranije dobio od turskog paše. Roditelji, pogotovo Milutin, od tuge ne vide koliko im obećava drugi sin pa i sam Tesla u jednoj biografiji kaže: "Sve što sam hvale vredno učinio, roditelje je teralo da još snažnije osete gubitak".
Beg u maštu i kockanje
Nikola je zbog toga slabo verovao u sebe, a razvija i različite opsesije koje će ga progoniti celi život i uticati na njegove odnose s drugima. Ali, u napetim odnosima u kući, mladi Ličanin beži i u maštu koja će u njemu zapravo razviti mentalne sposobnosti koje će mu kasnije pomoći kao naučniku, nešto što Karlson u knjizi naziva mentalnim inženjerstvom. Međutim, Teslina bolešljivost naterala je oca da ga ipak pošalje na školovanje u Grac. Nikola će već ovde pokazati koliki je potencijal, ali bez uspeha u nastojanju da poboljša odnos s ocem. Cele je prve godine radio od tri sata ujutru do 11 naveče, nedeljama, praznicima... Srušio je sve rekorde, položio devet ispita uz pohvale profesora da zaslužuje najviše ocene. Tako ponosan vraća se kući samo da bi naišao na nove očeve kritike za koje je ubrzo pronašao i razlog – pisma profesora s grazerskog Džoaneuma, univerziteta koje je pohađao, u kojem mole oca da ga udalje kako se ne bi ubio preteranim radom. Da bi savladao rastuću antipatiju kolega, Tesla u drugoj godini školovanja počinje da se karta i igra bilijar, puši, da ostaje do kasno napolju... To ga odvodi u drugu krajnost, napušta školovanje, seli se u Maribor gde radi i – karta se.
Očeva nastojanja da ga odvoji od kocke nisu urodila plodom, on zbog toga oboleva i umire kada Nikolu deportiovanog zbog skitnje iz Maribora kući dovodi policija. Tesla, međutim, u Gospiću nastavlja s kockom, gubi sav novac, a majka ne znajući više šta bi sa njim, daje mu sve što ima da jednostavno više nema šta da izgubiti. To je Nikolu toliko potreslo da više nikada nije seo za kartaški sto. Studije je nastavio u Pragu, ali ujaci uskoro više nisu mogli da nastave s finansiranjem njegovih studija pa on, u oskudici, odlazi u Budimpeštu gde će se konačno početi formirati Tesla kakvog ga poznajemo danas.
Teslin motor napravljen 1887.-1888. godine
Treba reći da je Tesla uprkos svim svojim uspesima retko živeo život dostojan svoje reputacije, u materijalnom smislu govoreći. Takođe, sve vreme Nikola Tesla bavio se vizijom koja će ga proslaviti, motorom na naizmeničnu struju.
Ne zaboravimo, iako su do nekih otkrića koja će omogućiti taj veliki izum neki naučnici došli pee Tesle, prema svemu sudeći on za te radove drugih nije znao. Sve je napravio sam. U Budimpešti upoznaje i jednog od ključnih ljudi u svojem životu, Antonija Szigetija koga opisuje kao "izuzetnog izdanka ljudskog roda. Velika glava s kvrgom na jednoj strani i bleda put činile su ga izuzetno ružnim, ali od vrata nadole telo je moglo da mu služi kao model za Apolonov kip".
(Večernji)