Tata se svojevremeno poigravao s protivnicima i od italijanskih novinara dobio nadimak Genije, a sin će podeliti sudbinu mnogih potomaka slavnih igrača koji nikada nisu mogli da izađu iz senke slavnih očeva.
Stalno dokazivanje
Sjajni igrači su po nepisanom pravilu ohrabrivali svoje naslednike da krenu njihovim stopama, iako se unapred znalo da im karijera neće biti ni približno uspešna. Retki su došli do šanse da potpišu profesionalni ugovor, a oni kojima je to pošlo za rukom krčili su sebi put stalno slušajući priče da „nije ni bleda senka svog starog“.
Dušan daleko od Ilije
Bivši direktor Partizana Nenad Bjeković dugo je objašnjavao zašto njegov Nenad junior zaslužuje mesto u crno-belom timu, da bi kasnije obojici to dozlogrdilo, pa je sin morao da ode iz Humske. Dometi slavnog centarfora Crvene zvezde Dušana Savića bili su nedostižni za njegovog sina Vujadina, baš kao i Dušanu Petkoviću da se približi ocu Iliji Petkoviću. Vladan Binić je nasledio samo brzinu oca Dragiše. Slični primeri mogu se naći u porodicama Đurovski i Mrkela. Bilo je malo Milkove majstorije genima prenete na noge Marija Đurovskog, kod Andreja Mrkele i sada se može videti prodornost koja je krasila Mitra, ali je sve to i dalje daleko od učinka očeva.
I to se događa
ŠĆEPOVIĆI BOLJI OD TATE
Osporavana braća Šćepović prevazišla su oca Slađana jer igraju za ozbiljne evropske klubove kakvi su Olimpijakos i Seltik. S druge strane, Veljko Paunović u svom CV ima nastupe za Atletiko Madrid, ali ni približno mečeva za reprezentaciju kao njegov pokojni otac Blagoje. Bolju karijeru od svojih očeva napravili su i Milan Smiljanić, Nemanja Rnić, Bojan Đorđić...
Nesuđene desetke
MALI PIKSI I MALI ČAVA
Sin Piksija Stojkovića Marko učio je fudbal na akademiji PSŽ. Bojan Zavišić je samo obećavao da će biti bolji od Ilije Zavišića, kao i Vuk Rašović, koji je poput oca Branka igrao na poziciji štopera. Miloš Dimitrijević danas igra u Australiji, gde se oslobodio balasta poređenja s čuvenim Čavom.