I njihove su škole prazne. U učionicu stanu sva četiri razreda - u prvu klupu prvi, do nje pola drugog, i tako redom. Dok se pored peći na drva suše džemperi i tanke jakne, đaci uče da je glavni grad Srbije Beograd, da je na ušću Save u Dunav, da je u njemu aerodrom, i takve stvari.
Čude se struji
Proletos su deca iz Kosovskog Pomoravlja bila u gostima kod vršnjaka u Subotici. Jedan Mihajlo bio je smešten u mađarsku porodicu, gde su ga dočekali kao da im je rod najrođeniji. Pokazuju mu gde se pali svetlo, a Mihajlo ih pogleda začuđeno: „Vi imate struju i u klozetu?“
U Kosovskom Pomoravlju živi oko 2.300 dece, uzrasta od jedne do dvanaest godina. Humanitarna organizacija Dečja radost i Zoran Maksimović iz Gnjilana uoči novogodišnjih praznika zaređaju kombijem dokle se može, pa pešice, do Boževca, Zebinca, Makreša, Kršljana, i ko zna kojih još sela, na koja nikad ne mislimo kad su nam usta puna Srba sa Kosova, da deci podele paketiće. Ove godine pridružila im se i ekipa Kurira. Deca koja žive ovde gotovo svakodnevno viđaju vukove, ali nisu imala prilike da pogledaju crtani film jer televizore nemaju.
Dalibor (35) i Zorica (30) Dimić iz Straže imaju Tamaru (10), Biljanu (8), Bogdana (7), Bojanu (5), Dimitrija (3) i Eminu, staru jedan mesec. Bojažljivo prilaze Goranu u kostimu Deda Mraza, i zahvaljuju na poklonu.
- Živimo od 10.000 dinara „srpskog“ dečjeg dodatka i 90 evra „kosovske“ socijalne pomoći - priča Zorica, a na pitanje kako žive, samo se stidljivo osmehnula.
Inače, za dvanaest sela i mahala biće potrebna ukupno 23 paketića. Toliko srpske dece ovde ima!
Nema za sve
- Tamo u onim brdima je selo Boževce. Deca su se razbežala jer nikad nisu videla Deda Mraza. Jedva smo im poklone dali - priča Zoran Maksimović.
Samo zahvaljujući njegovoj upornosti, s kojom preko godine zove donatore, do ove dece stižu novogodišnji pokloni. Ali nikad nema za sve! Pakete koje je Kurir u saradnji sa kompanijom „Deksi ko“ poslao pre pravoslavne Nove godine Zoran je prepakovao: „Neka u svakom bude po jedna čokolada, samo da ih je više“.
Siniša Jović se oženio Albankom
NIJEDNA BLIŽA NIJE HTELA DA DOĐE
Siniša Jović (49) oženio se Albankom iz Tirane, Razijom (37). U njegovo selo Manutu, do koje put vodi kroz grabovu šumu, a odatle dalje nigde, nijedna bliža nije htela da dođe. „Vidiš kako je ovde“, kaže, „nema nijednog zvuka!“ I zaista, tišina je potpuna jer kilometrima unaokolo nema žive duše. Jovići imaju Marinu (2,5) i Mihajla (1,5). „Gde god pođem, moram njih da vodim. Divljina je ovo.“
Humano
MILAN POPOVIĆ POKLONIO KOMBI
Dok se kombijem, koji je ovoj humanitarnoj organizaciji dao biznismen Milan Popović (pre nego što se oženio Severinom), niz izlokani put vraćamo ka Gnjilanu, prolazimo pored ljudi koji u grupicama sede na kamenju. Čekaju hranu. Oko 2.000 ljudi ovde živi od obroka koje jednom dnevno dobije iz Narodne kuhinje u selu Prekovce, koja opstaje zahvaljući dobrotvorima iz Srbije i SPC.