Nagle promene vremenskih prilika i pritiska, koje su poslednjih dana česte u našoj zemlji, kao i prelazak iz toplog u hladno mogu prouzrokovati, u najmanju ruku, osećaj nelagodnosti i veoma lošeg raspoloženja, a kod hroničnih bolesnika i ozbiljne zdravstvene probleme.
Dr Kurir je istraživao kakve sve opasnosti vrebaju tokom hladnog vremena, kako organizam reaguje kada prelazimo iz zagrejanih prostorija na zaleđene ulice, kao i kako da ublažimo negativne efekte tih promena. One mogu da izgledaju bezazleno, ali to nimalo nisu.
Dr Aleksandra Kosojević, zamenica načelnika službe opšte medicine Doma zdravlja Novi Beograd, ističe da ljudi različito reaguju na nepovoljne vremenske prilike i da je veoma mali broj onih koji se dobro osećaju na izrazito visokim i niskim temperaturama, kao i pri naglim temperaturnim promenama.
- Fizički aktivne osobe, kao i one koje provode više vremena na otvorenom obično ne primećuju promene vremena. Ipak, ima onih kod kojih se uticaj atmosferskih prilika manifestuje kao promena raspoloženja, varijacija krvnog pritiska, fizička slabost ili blaži bolovi u kostima i mišićima. S druge strane, ljudi koji su uglavnom u zatvorenom prostoru ili boluju od neke hronične bolesti intenzivno reaguju, čak mogu da „predosete“ promene na osnovu određenih simptoma. Kod njih se najčešće pojačavaju znaci oboljenja, a najviše pate srčani i neuropsihijatrijski bolesnici, hipertoničari, kao i oni koje se bore s plućnim i reumatskim oboljenjima - objašnjava sagovornica Dr Kurira i naglašava da su tegobe izraženije i kod žena u menopauzi.
Kod srčanih i plućnih bolesnika uticaj hladnog vremena može biti toliko intenzivan da dovodi čak i do gušenja i potpune nemoći.
- Pri naglim promenama vremena veća je učestalost srčanih i moždanih udara, prehlada, upala disajnih organa i astmatičnih napada kod starijih ljudi i kardiovaskularnih bolesnika. Prelaskom s niske na visoku temperaturu osoba može da oseti glavobolju, promene raspoloženja, varijacije krvnog pritiska, mučninu, vrtoglavicu, bolove u kostima i mišićima - ističe Kosojevićeva.
Inače, niske temperature podstiču i lučenje adrenokortikotropnog hormona (ACTH), hormona stresa koji stvara hipofiza, što izaziva teskobu i razdražljivost.
Istovremeno se smanjuje lučenje endorfina, koji je prirodno sredstvo protiv bola, pa se prag bola u velikoj meri snižava. Takođe, povećana koncentracija ACTH i pad endorfina slabe imunitet, a poznato je i da nedostatak sunčanih sati, oblačno i kišno vreme utiču na stvaranje melanina, koji ljude čini pospanim. Suprotno tome, izlaganjem suncu podstiče se lučenje serotonina, neurotransmitera koji izaziva veselost - naglašava ona.
Savet stručnjaka za osetljive
NIKAKO NAGLO NAPOLJE
Dr Aleksandra Kosojević ističe da se tegobe zbog prelaska iz toplog u hladno i obrnuto mogu sprečiti, a poželjno je da oni s nekim hroničnim oboljenjem, ukoliko je to moguće, ne izlaze naglo napolje.
- Savet je da se neko vreme zadrže unutar kuće u prostoru koji je manje zagrejan, pa da potom dobro obučeni izađu napolje. Oni koji boluju od hipertenzije treba redovno da kontrolišu krvni pritisak i uzimaju propisanu terapiju, što važi i za ostale hronične bolesnike. Neophodno je i korigovati ishranu - izbaciti namirnice bogate masnoćama i uvesti sveže voće i povrće, kao i odreći se kofeina i cigareta - naglašava dr Kosojević.
Prema njenim rečima, pacijenti s nekim neuropsihijatrijskim oboljenjem mogu osetiti izraženije promene raspoloženja, nesanicu, glavobolju. Tada je neophodno da redovno uzimaju terapiju, a da se u slučaju pogoršanja simptoma obrate neuropsihijatru.
Osobe s degenerativnim reumatizmom, artrozama, najčešće velikih zglobova kolena i kuka, mogu osetiti otežanu pokretljivost i bol u zahvaćenim zglobovima. Po savetu lekara, potrebno je primenjivati lekove za bolove, ali s njihovom upotrebom treba biti obazriv zbog brojnih neželjenih dejstava - upozorava Kosojevićeva.
Savremeni čovek u problemu
KLIME I GREJANJE SLABE ORGANIZAM
Savremeni čovek veći deo vremena provodi u zatvorenim prostorijama, koje su uglavnom klimatizovane, usled čega se smanjuje njegova sposobnost prilagođavanja.
Organizam mnogih ljudi je navikao da bude u prostorijama koje su zimi pregrejane, a leti rashlađene, pa mehanizmi autoregulacije gube kapacitet da optimalno funkcionišu pri naglim vremenskim promenama - objašnjava sagovornica Dr Kurira dr Aleksandra Kosojević.
Mogući problemi
- umor
- razdražljivost
- glavobolja
- stare rane koje ponovo počinju da bole
- bolovi u zglobovima, kostima, mišićima i na mestu preloma
Šta obavezno da rade pacijenti kad je napolju minus
- dobro se utopljavati
- obavezno nositi šal, kapu i rukavice
- oni koji su navikli da šetaju u jutarnjim satima treba da izlaze napolje tek kad malo otopli, najbolje oko podneva ili u popodnevnim satima
- ne izlaziti bez preke potrebe ako je baš hladno i pada sneg
- modifikovati terapiju