REČ STRUČNJAKA: Sve o sekundarnnoj hipertenziji

Javlja se kod oboljenja bubrega, poremećaja u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem, tumora, oboljenja aorte ili kao neželjeno dejstvo nekih lekova

Povišen krvni pritisak nastao kao posledica oboljenja nekog organa ili sistema naziva se sekundarna hipertenzija. Oko pet odsto pacijenata s hipertenzijom ima taj oblik bolesti.

Sekundarna hipertenzija javlja se kod oboljenja bubrega, poremećaja u radu žlezda sa unutrašnjim lučenjem, tumora, oboljenja aorte ili kao neželjeno dejstvo nekih lekova. U bubrežnim bolestima hipertenzija nastaje kao posledica suženja bubrežnih arterija ili propadanja bubrežnog tkiva. Oboljenja nadbubrežnih žlezda koja dovode do hipertenzije su feohromocitom, Kušingov sindrom i primarni aldosteronizam. Ubrzan ili usporen rad štitaste žlezde takođe mogu da uzrokuju hipertenziju.

Do razvoja hipertenzije dolazi i kod poremećaja spavanja u apneja sindroma u spavanju, pri hroničnoj upotrebi nekih lekova ili konzumiranju većih količina alkohola.

Lekovi koji imaju uticaj na krvni pritisak su oralni kontraceptivi, nesteroidni antiinflamatorni lekovi („brufen“, „diklofen“ i sl.), antidepresivi i kortikosteroidi. Nagli prekid u uzimanju antihipertenziva, takođe, može dovesti do znatnog skoka krvnog pritiska. I suženje aorte (koarktacija) izdvaja se kao jedan od uzroka bolesti.

Primarna hipertenzija znatno je učestalija od sekundarne i obuhvata oko 95 odsto svih pacijenata s povišenim krvnim pritiskom. Kod tog oblika bolesti uzrok nije poznat i zato se u tom slučaju leči posledica, to jest visok krvni pritisak.

S druge strane, kod sekundarne hipertenzije uzrok bolesti je poznat i njegovo lečenje ili otklanjanje dovodi do normalizacije krvnog pritiska.

Na sekundarnu hipertenziju treba naročito misliti kod mladih pacijenata s hipertenzijom, mada se bolest javlja u svim životnim dobima. Priroda bolesti je takva da zahteva multidisciplinaran pristup u dijagnostikovanju i lečenju.

TAGOVI