Za nekoliko dana u bioskope stiže komedija „Gorčilo“, film u kojem mu je partnerka Anita Mančić. Ovaj popularni glumac u intervjuu za Kurir, osim o svojoj profesiji, govori i o planovima za snimanje albuma, da li se nada Sterijinoj nagradi i zašto voli da igra za decu.
- Uloga u komadu „39 stepenika“ je jedna od najtežih u mojoj karijeri. Mislim da nas je publika dobro prihvatila. Jedva čekam nova izvođenja i očekujem da će predstava doživeti uspon i imati svoj vrhunac.
Da li je najteže to što moraš u sat vremena da se transformišeš u tridesetak likova?
- Teško je igrati samo jedan lik, a kamoli tridesetak. Najteže je napraviti u sekundi sponu između dva karaktera, menjati kostime, perike i pištolje. Ovde aktivno učestvuje cela ekipa iza scene, što publika ne vidi.
Očekuješ li Sterijinu nagradu?
- Mislim da ima više kandidata za to priznanje Goran Jevtić, Viktor Savić, Anastasija Mandić. Koncept je takav da takvu predstavu ne možete da vidite na našim scenama.
Ponovo igraš za decu u kultnom komadu „Crvenkapa“. Kako su klinci prihvatili tvog vuka?
- Volim da igram za decu jer mi to pruža mogućnost da budem opušten. Moj vuk je malo pesnički nastrojen i potpuno bezazlen. Ipak, klinci ne vole ni takvog vuka, ali gaje simpatije prema njemu.
Krajem meseca stiže nam komedija „Gorčilo“. Kakve reakcije očekuješ?
- Tekst je specifičan jer ga je pisao Mijo Karadžić, koji je najbolji poznavalac crnogorskog i hercegovačkog mentaliteta. Priča započinje kad se u selo vrati momak s Golog otoka da se osveti sugrađaninu koji ga je tamo poslao i izdao Udbi. Iako je ovo komedija, iza nje stoji osveta. Mislim da će to biti dobar kontrapunkt.
U filmu gledaš balerinu Helenu, koja se kupa gola kao nekad kad je Bora Todorović snimao Seku Sablić u „Maratoncima“.
- Obožavam citate iz tog filma. Lepota te scene je u jednoj predivnoj umetničkoj slici.
Zašto si zapostavio karijeru pevača?
- Pravim jedan projekat s Markom Miloševićem, koji se zove „Ju naopako“. U priču je uključen moj lik iz serije „Pevaj, brate“ Marijan Devil, a pevamo o životu u dijaspori.
Da li si prinuđen da igraš tezgaroške predstave, koje nisu deo redovnog pozorišnog repertoara?
- Prinuđeni smo, ali smatram da čovek daje najbolje od sebe onda kad je nezavistan. Ne bih imao prilike da igram takve stvari oslobođene svih stega klasičnog tetra da nema nezavisnog pozorišta. Takvi autorski projekti zavise samo od publike, a ne od budžeta i sponzora. Podržavam sve kolege koje se time bave jer je to dobra vežba i lepa fabrika kreativnosti. Zbog pozitivnog glupiranja nas glumaca na sceni, publika dolazi da uživa i da se ponaša kao kod kuće.