ŽIVELA SA ELITOM SEVERNE KOREJE: Ljubazni su i inteligentni, ali i vatreni sledbenici Velikog vođe!

Na neki način, ti mladići nisu bitno drugačiji od 19-godišnjaka širom sveta. Jesu, jer su neprirodno zaštićeni, rastu u strogo kontrolisanim uslovima

Većina informacija koje u svet dopru o Severnoj Koreji, osim onoga što se u medije probije iz obaveštajnih krugova, svedočanstva su ljudi koji su uspeli da pobegnu iz zemlje, a oni uglavnom dolaze iz nižih slojeva tamošnjeg društva. Malo je podataka iz prve ruke o tome kako se stvarno oseća elita i kako razmišljaju ljudi bliski režimu Kim Džong Una. Izuzetak od ovog pravila predstavlja Suki Kim, novinarka i književnica.

Američka književnica i novinarka Suki Kim, Južnokorejka koja je kao tinejdžerka sa roditeljima emigrirala iz Seula u Njujork, nedavno je, nakon što je kao profesorka engleskog jezika provela šest meseci podučavajući studente Fakulteta nauke i tehnologije u Pjongjangu, izdala knjigu “Without You, There Is No Us” koja pruža redak uvid u život elite, dece najmoćnijih ljudi nacije. Većina profesora na ovom fakultetu su stranci, i studenti i profesori žive u sklopu kampusa u predgrađu Pjongjanga.

Suki Kim

- Ti mladići su sam krem Severne Koreje. Nisam ih intervjuisala, živela sam sa njima. Osim što sam im predavala engleski, sa njima sam i jela, igrala košarku... Bili su vrlo ljubazni, puni poštovanja, pomalo provincijski naivni i iskreni. Dakle, bili su dopadljivi i dragi, a istovremeno su bili vatreni sledbenici Velikog vođe, gotovo kao roboti - priča Suki Kim u razgovoru za "Jutarnji list".

- Oni ne znaju gotovo ništa o svetu van Severne Koreje. Mnogi nemaju pojma šta je Ajfelov toranj ili Tadž Mahal, neki misle da ljudi u Americi govore korejski, da je intranet, strogo kontrolirana mreža, isto što i internet. I, iako se bave tehnološkim naukama, nemaju pojma kada je čovek zakoračio na Mesec - priča ova književnica.

Youtube

Pjonngjang

Sve knjige koje su koristili u nastavi morale su prethodno da budu prekontrolisane od strane vlasti. Iako su studenti bili motivisani za učenje engleskog jezika, pisanje eseja im je predstavljalo ogroman problem. - Pokušala sam da im objasnim da će jednog dana kao naučnici morati da pišu radove u kojima će dokazivati svoje teze i teorije. Nisu me razumeli pošto se u njihovom svetu ništa nije argumentovalo, pošto se sve vrti oko hirova i nasleđa Velikog vođe - seća se Kim.
Pobedili smo Japan!

Jednog dana je Kim primetila da je u menzi vladala vesela atmosfera. "Pobedili smo Japan!", uzvikivali su mladići. Studenti su joj puni ponosa pričali o utakmici kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u kojoj je Severna Koreja pobedila Japan. Dan kasnije je Suki Kim videla da je utakmica sa Japanom zapravo bila prijateljska utakmica bez rezultatskog značaja i shvatila da im je, nakon što je režim odobrio puštanje snimka, snimak utakmice plasiran kao živi prenos bitne kvalifikacione utakmice.

Reuters

Kim Džong Un/Foto: Reuters

Ova žena je na knjizi radila u tajnosti, trudeći se da ne izazove sumnjičavost kod onih koji su je stalno nadzirali.
Ipak, Kim kaže da bi mladi sa Zapada mogli nešto da nauče od svojih vršnjaka iz Severne Koreje.
- Na neki način, ti mladići nisu bitno drugačiji od 19-godišnjaka širom sveta. Jesu, jer su neprirodno zaštićeni, rastu u strogo kontrolisanim uslovima.

Međutim, možda ih je baš to učinilo iskrenijima i naivnijima. S druge strane, oni se sve vreme lažu jer ih režim primorava da lažu. Ono što bi Amerikanci mogli da nauče od njih je ta njihova pristojnost, poštovanje prema starijima koji imaju tamošnji studenti. Mislim da to ne dolazi samo iz straha, nego velikim delom iz tradicije koja je prisutna u većem delu Azije - zaključuje Suki Kim u razgovoru za "Jutarnji list".

TAGOVI