BEOGRAD - Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Majkl Devenport izjavio je da premijer Aleksandar Vučić "odlično" zna koliko EU radi u korist Srbije i da će ubuduće zajednički morati da se još više uradi.
"Premijer i ja smo istog mišljenja da će 2015. pružiti velike mogućnosti za ključni napredak Srbije ka članstvu u EU. Na prvom sastanku ove godine, premijer i ja smo imali pozitivnu razmenu mišljenja o brojnim aktuelnim pitanjima", rekao je Devenport.
On je podsetio da je prošle godine Vlada Srbije donela mnoge reformske zakone i nekoliko dobrih akcionih planova, a sada je vreme da se sprovede to što je "zacrtano na papiru".
"Ne bi trebalo da nam neke stvari skreću pažnju s poslova koji su pred nama. Kao što je premijer rekao, to je bio naš prvi sastanak ove godine, a takvi sastanci se održavaju redovno. To je inače samo jedan od primera duboke saradnje EU i Srbije", naveo je on.
Kako je rekao, EU je daleko najveći partner Srbije u najrazličitijim sferama, i članice EU podržavaju Srbiju i finansiraju unapređenje brojnih sektora - od obrazovanja i pravosuđa, preko mostova, energetike i životne sredine, do socijalne inkluzije, samouprave, medija, kulture i privrede.
"Sve zemlje članice EU podržavaju pristupanje Srbije Uniji. Osnovni kriterijumi za članstvo su isti od 1993. za sve kandidate. To su takozvani kriterijumi iz Kopenhagena, koji uključuju političke i ekonomske kriterijume, sposobnost zemlje da usvoji zakonodavstvo EU i regionalnu saradnju. Nema nikakvih novih uslova", naveo je on.
Govoreći o sankcijama prema Rusiji, Devenport je rekao da u pregovaračkom okviru postoji pravni uslov o postepenom usklađivanju spoljne politike Srbije sa stavovima EU, pa i u slučaju teških pitanja kakve su sankcije i to je, ukazao je on, vrlo važno.
"Očekujemo od Srbije da se pridržava svojih obaveza", naveo je on. Govoreći o situaciji u medijima, Devenport je kazao da u Srbiji ima dosta prostora za poboljšanje i učvršćivanje profesionalnih i etičkih standarda novinara, ali i urednika i vlasnika medija koji bi trebalo da budu posvećeni tome.
Po njegovoj oceni, regulatorna i samoregulatorna tela, kao i profesionalna i poslovna udruženja su od suštinskih načina da se odupre raširenoj praksi samocenzure o kojoj se dosta govori među medijskim profesionalcima, a koja je posledica spoljnih političkih i finansijskih uticaja na medije.
( Beta/Danas)