„Mnogi nam kažu: Dajte nam sve podatke koje imate i mi ćemo vam reći šta da radite s njima. A mi kažemo: Ne, hvala“, navodi Ijan Robertson, član odbora BMW, i dodaje da se ovo odnosi i na kompanije iz Silicijumske doline, kao i na oglašivače
Tehnološke kompanije i oglašivači vrše pritisak na proizvođače automobila da im proslede podatke koje prikupljaju povezana vozila (opremljena sistemom za pristup internetu), upozorio je BMW, skrećući pažnju javnosti na brige koje more automobilsku industriju dok pokušava da nađe meru između boljih performansi automobila i privatnosti kupaca.
Ijan Robertson, član odbora nemačkog proizvođača zadužen za prodaju i marketing, izjavio je da svaki automobil koji siđe sa njegove proizvodne trake ima bežični internet, koji može dati podatke o lokaciji, brzini, ubrzanju, čak i putnicima u vozilu.
„Mnogi nam kažu: Dajte nam sve podatke koje imate i mi ćemo vam reći šta da radite s njima“, rekao je Robertson Fajnenšel tajmsu na Sajmu automobila u Detroitu. On je naveo da se ovo odnosi i na kompanije iz Silicijumske doline, kao i na oglašivače. „A mi kažemo: Ne, hvala“.
Oko dve trećine automobila koji se danas proizvode poseduje senzore i komunikacione sisteme, koji šalju i primaju podatke, omogućavajući proizvođačima da saznaju više o tome kako vozači koriste vozila. Međutim, sistemi bi takođe mogli da lične podatke o potrošačima proslede osiguravajućim društvima i oglašivačima.
BMW kaže da je postavio zaštitni zid (firewall) kako bi zaštitio ključne podatke o unutrašnjem funkcionisanju automobila. Ali svaki prenos podataka otvara pitanje ko bi mogao imati pristup toj informaciji i šta bi ta osoba mogla uraditi s njom.
Adam Džonas (Adam Jonas), analitičar u američkoj investicionoj banci Morgan Stenli (Morgan Stanley), izjavio je da je ovo veliko pitanje za proizvođače automobila, koji „jednoglasno žele da postave prepreku za pristup ovim informacijama“. On je rekao: „Oni ne žele da budu prvi kojima će popustiti pažnja u vezi sa privatnošću informacija, ili da budu prva kompanija čiji je automobil hakovan, što bi se negativno odrazilo na poslovanje i imidž kompanije“.
Želeći da ilustruje tip podataka koji bi mogli da se dobiju od proizvođača automobila, Robertson kaže da BMW zna da li je dete u vozilu zahvaljujući senzorima težine, koji se nalaze u sedištima i povezani su sa vazdušnim jastukom.
„Nekoliko kompanija je izjavilo: Želeli bismo da imamo te podatke jer bismo onda znali da li u kolima sedi dete ili odrasla osoba“. On je rekao da bi oglašivači želeli da znaju koliko dugo radi motor jer bi onda mogli znati, zahvaljujući sistemu navigacije, „da će vozilo uskoro proći pored ‚Mekdonaldsa‘, da automobil ide već tri sata i da je dete verovatno gladno.“