2015.KLJUČNA ZA HAŠKI TRIBUNAL: U oktobru izricanje presude Radovanu Karadžiću
HAG - Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ/ICTY ) ove godine će izreći prvostepene presude Radovanu Karadžiću i Goranu Hadžiću. Četiri pravosnažne presude izreći će Zdravku Tolimiru, Vujadinu Popoviću, Ljubiši Beari, Dragi Nikoliću, Radivoju Miletiću i Vinku Pandureviću za zločine u Srebrenici, kao i Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću za zločine počinjene u Hrvatskoj i BiH.
Za ubistva u Krajini MKSJ/ICTY presudu će izreći Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu.
Predstavnici Suda i Tužilaštva u Hagu tvrde da će najveći izazov ove godine za njih biti osiguravanje da se ovako veliki broj predmeta okonča, uz poštivanje prava optuženih, te da se privede kraju rad Tribunala.
“Svi tužioci, oni u Hagu ili u regionu bivše Jugoslavije, suočavaju se s istim izazovom u 2015. godini – nastoje zadovoljiti snažnu želju javnosti za pravdom i odgovornošću. Mnoge žrtve, iz svih zajednica, još uvek čekaju pravdu i čekaju da saznaju šta se dogodilo s njihovim najmilijima”, kaže za BIRN glavni tužilac Serž Bramerc.
Prvu presudu ove godine Žalbeno veće Haškog tribunala izreći će 30. januara – Popoviću, Beari, Nikoliću, Miletiću i Pandureviću za zločine počinjene u Srebrenici. U junu 2010. godine, prvostepeno veće je Popovića i Bearu osudilo na doživotni zatvor zbog učešća u genocidu u Srebrenici, Nikolića na 35 godina zbog pomaganja u genocidu, te Miletića na 19 i Pandurevića na 13 godina zbog podržavanja ubistava i progona civila.
U martu će biti izrečena još jedna konačna presuda za genocid u Srebrenici – Zdravku Tolimiru, bivšem pomoćniku komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske (VRS). Tolimir je 2012. osuđen na doživotnu kaznu zbog učešća u genocidu i ubistvima počinjenim nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine. Žalbeno veće je za juni zakazalo presudu Stanišiću i Simatoviću, nekadašnjim funkcionerima Službe državne bezbjednosti (SDB) Republike Srbije. Njih je prvostepeno veće krajem maja 2013. oslobodilo krivice za pomaganje i podržavanje progona nesrpskog stanovništva s velikih područja BiH i Hrvatske u periodu od 1991. do 1995. godine.
Gordi smatra da bi upravo presuda Stanišiću i Simatoviću mogla biti najzanimljivija s aspekta zaostavštine Haškog tribunala. Prema Gordiju, Žalbeno veće će preispitati da li je prvostepeno veće napravilo grešku kada je Stanišića i Simatovića oslobodilo krivice jer je utvrdilo da njihova pomoć jedinicama koje su vršile zločine nije bila “konkretno usmerena”.
“U ovom predmetu, u prvostepenoj presudi, Sudsko veće je pri oslobađanju optuženih primijenilo novi standard ‘konkretne usmerenosti’, koji je od tada oštro kritikovan. Zbog toga je ovo vrlo osetljiv predmet za budućnost međunarodnog prava, što znači da će velike međunarodne snage budno pratiti ovu presudu”, tvrdi Gordi.
U oktobru se očekuje presuda bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću po optužbama za genocid u Srebrenici 1995. i u još nekoliko opština 1992. godine, progon Bošnjaka i Hrvata, terorisanje građana Sarajeva i uzimanje pripadnika UNPROFOR-a za taoce.
Gordi ne misli da će biti velikih iznenađenja u ovoj presudi, te da je jedino veliko pitanje – na koji će način Sudsko veće odlučiti o optužbama za genocid u opštinama počinjen 1992. godine.
“Presuda prema kojoj bi se utvrdilo da je genocid bio politika i cilj Republike Srpske još 1992. značajno bi izmenila dosadašnju praksu Haškog tribunala. Međutim, takva odluka predstavljala bi veliko iznenađenje. Ne zato jer nije prezentovano dovoljno dokaza, već zbog pažljivog i konzervativnog pristupa sudskih veća, posebno u posljednjih nekoliko godina”, smatra Gordi..
Mesec nakon presude Karadžiću, Žalbeno veće izreći će pravosnažnu presudu Mići Stanišiću i Stojanu Župljaninu, koji su 2013. osuđeni na po 22 godine zatvora za ubistva i progone Bošnjaka i Hrvata s teritorija Krajine. Krajem godine, odnosno u decembru, očekuje se i prvostepena presuda Goranu Hadžiću za zločine u Hrvatskoj.
Gordi smatra da će ovako veliki broj presuda predstavljati veliki izazov za Haški tribunal u odnosima s javnošću na području bivše Jugoslavije.
“Vrlo malo je učinjeno da se javnost upozna s dokazima i pitanjima o kojima se odlučuje. Nažalost, sada je prilično kasno za to, jer jednostavno nema dovoljno vremena da se o svemu informiše javnost”, kaže Gordy.
(BRIN/ Radioslon.ba)