OGORČENI OTAC: Sinu (30) još plaćam alimentaciju jer misli da studira dok ne umrem

Profimedia
Porodični zakon iz 2003. propisuje da su roditelji dužni da izdržavaju i punoletno dete koje se školuje u srednjoj školi, odnosno pohađa univerzitet ili stručne studije i redovno i uredno ispunjava obveze

Opštinski sud u Samoboru nepunomoćno je presudio da bi Željko Kašner (50) trebalo da nastavi da plaća 1.600 kuna alimentacije sinu koji će ove godine proslaviti 30. rođendan. Kako je zaključio sud, njegove godine nisu bitne jer se još školuje i redovno ispunjava obaveze.

"Žalili smo se, naravno. Ali pitam se do kada, po oceni suda, u Hrvatskoj treba da plaćamo alimentaciju? Može li dete - ako 30-godišnjaka uopšte možemo tako zvati - upisivati fakultet za fakultetom a da sud to smatra redovnim školovanjem pa da plaćam dok sam živ", pita se Kašner, trgovac zaposlen u Rotometalu.

Naime, Porodični zakon iz 2003., po kojem se vodi ovaj slučaj, propisuje da su roditelji dužni da izdržavaju i punoletno dete koje se školuje u srednjoj školi, odnosno pohađa univerzitet ili stručne studije i redovno i uredno ispunjava obveze. Dete ne mora nužno da bude redovan student, može studije da upisati i izvanredno, ali mora redovno da daje ispite i da upisuje godine. Roditelj je takođe dužan da izdržava dete i godinu dana nakon što je završilo školovanje ako ne može da pronađe posao.

Nikakva starosna granica u Porodičnom zakonu iz 2003. nije propisana: Porodični zakon iz 2014., koji je suspendovao Ustavni sud, propisivao je da izdržavanje traje najkasnije do 26. godine, osim kada se radi o detetu koje zbog teške i trajne bolesti ili invaliditeta nije sposobno za rad. Tada nema dobnog ograničenja.

Sin Željka Kašnera, rođen 1985., nije teško bolestan. Biološkog oca ne poznaje: otac ga nije video od najranijeg detinjstva. Prema podacima koje je dostavio sudu, mladić je 2003. završio srednju trgovačku školu. Godinu dana kasnije upisao je stručnu dvogodišnju studiju na splitskom Pravnom fakultetu: kako je to uspeo, nije jasno jer iz dokumentacije proizlazi da je četvrti razred srednje, potreban za upis na fakultet, završio tek u septembru 2007. u srednjoj strukovnoj školi u Livnu.

Četvrti stupanj završio je tri nedelje pre nego što je - diplomirao na dvogodišnjim studijima. Isti dan kad je diplomirao upisao je Pravni fakultet u Mostaru, počevši ponovno od prve godine. Tokom 2011. upisao je tamo IX. semestar, ali ne i X.: 2012. ponavljao je IX. semestar, a 2013. se prebacio na Pravni fakultet u Splitu, gde je ponovno upisao IX. semestar.

Neodrživa presuda
U međuvremenu je radio povremene poslove. Nadležni centar za socijalnu pomoć još tokom 2008. doneo je rešenje da mu prestaje pravo na izdržavanje jer je završio redovno školovanje pa se zaposlio, a, prema potvrdi iz HZMO-a, od septembra 2012. do septembra 2013. radio je u upravi mesta u kojem stanuje, na stručnom osposobljavanju za 1.600 kuna. Međutim, sud smatra da se ne radi o radnom odnosu, nego meri za podsticanje zapošljavanja pa ona ne utiče na obavezu plaćanja alimentacije.

"Kako se, uz puno radno vreme, mogao redovno da školuje na fakultetu u drugoj državi", pita Kašner.
Stručnjaci ne žele da komentarišu ovu sudsku odluku, ali neslužbeno upozoravaju da takva presuda ne bi smela da bude održiva.

"Intencija Porodičnog zakona sasvim sigurno nije da se decu putem alimentacije finansira doveka.
I nekoliko presuda Vrhovnog suda jasno kaže što je redovno obavljanje obaveza tokom školovanja i kakvo se školovanje smatra redovnim. Npr, dete koje pada godine ili manipulativno upisuje godinu za godinom gubi pravo na uzdržavanje", kaže jedan advokat.

Odluka Vrhovnog suda
Za Kašnerov slučaj posebno je zanimljiva presuda Vrhovnog suda iz maja 2012. u kojoj je rečeno kako pohađanje drugog fakulteta nakon završenog prvog ne sadrži da je to redovno školovanje koje ima u vidu Porodični zakon. Radilo se o devojci koja je u roku završila fakultet, ali nije mogla pronaći posao, pa je upisala drugi fakultet.

Shutterstock 
Foto Shutterstock


(Jutarnji.hr)