Prema istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, u porastu je procenat broja gojazne dece u odnosu na prethonih šest godina, i on iznosi 4,9 odsto, dok je više od 13,2 umereno gojazno.
Takođe, prema ovom istraživanju, prosečna težina dece koja su u uzrastu između sedam i 14 godina iznosi 42,4 kilograma.
Gojaznost kod dece treba shvatiti i više nego ozbiljno, pogotovo u godinama u kojim otkrivaju restorane brze hrane i lude za njima, a prema rečima stručnjaka, najbolje bi bilo da kada bi se u školama uvela pravilna ishrana.
"U Srbiji postoji epidemija gojaznosti kod mlade populacije. Osnovni uzroci gojaznosti kod dece je hrana iz pekare i konzumacija industrijskih sokova i hrane, ali i grickalica", kaže za nutricionista Branka Mirković i dodaje:
"Posledice rane gojaznosti je metabolički poremećaj. To znači da se mlad organizam bori da održi nivo glukoze, ali insulin skače i pada, što stvara apetit pa se posle takvog obroka ponovo oseti glad, zbog čega deca najčešće nastavljaju da jedu."
Kako bi se sprečila prevelika kilaža kod najmlađih, potrebno je od najranijih dana uvesti određena pravila u ishranu, međutim, zbog uticaja okoline, to nije uopšte lako.
Prema rečima dr Mirković, posledica nezdrave ishrane nije samo gojaznost, već i to što ona u prevelikoj dozi oduzima minerale iz organizma, gvožđe i kalcijum, što utiče na razvoj i stvara malokrvnost.
"Sada ima sve više dijabetesa tipa 2 koji nije genetski, a ranije je bio predodređen samo za starije osobe. Takođe, u sve većem broju mlade osobe pate od holesterola, hipertenzije i triglicerida jer mladi organizam pokušava da se bori da održi ravnotežu ali na kraju popusti. Osim svega toga, javlja se i sve veći broj alergija", kaže ona.
Uticaj sredine je jak, pa čak i onda kad se roditelji odluče da svoju decu hrane sa zdravim namirnicama.
"I pored toga, roditelji bi trebalo da pripremaju zdravu hranu koja nije skupa, a dostpuna je. Treba da se unose sve grupe proizvoda, mlečni proizvodi sa manje masti, manje soljena suva mesa, testenina i hleb od integralnih žitarica od punog zrna, mora da postoji obrok sa nemasnim mesom, da se odstrani višak masnoće i da se sa pileta skine kožica" istakla je nutricionista Branka Mirković i dodala:
"Kod pripreme treba voditi računa da se hrana dodatno ne masni jer to povećava kaloričnu vrednost, i uvek treba imati hranu koja nije termički prekuvana, ali i sveže povrće kao salatu."
Večernji obrok ne trebaju da budu pite, palačinke, prženice itd, već parče hleba sa pravim namazom. Kako da se prepozna hrana koja je loša za dete?
Verovali ili ne, sasvim jednostavno. Nezdrava hrana nema moć da ostvari osećaj sitosti. Tako na primer, veliki broj ljudi je u stanju da pojede čitavu teglu eurokrema, ali istu toliku količinu meda sasvim sigurno niko ne bi mogao da pojede.
"Prava hrana stvara osećaj sitosti. Dakle, potrebno je u ishrani uključiti lakše obroke i užine koje mogu biti u kombinaciji sa jogurtom, suvo voće, ali i kockicu crne čokolade", kaže nutricionista i ističe da ne treba isključiti potpuno sve, sasvim je normalno da povremeno prekršite “zakon” zdrave ishrane i svom detetu date nešto malo više kalorično.
"Hrana ne treba da bude nagrada, ali i kazna. Ona ima svoju funkciju, a to je hranljivost", zaključila je Branka Mirković.
Roditelji, zapamtite. Deca uče kroz primer, tako da ukoliko vi ne jedete povrće, veoma je teško da će i vaše dete steći tu naviku.
(Telegraf.rs)