Zvanično, program je trajao od 1952. do 1963. Međutim, mnogi teoretičari zavera veruju da je ispitivanje nastavljeno do današnjih dana.
Vojna primena
- U vreme Korejskog rata verovalo se da su sovjetske snage uspešno koristile serum istine i tehnike ispiranja mozga na ratnim zarobljenicima. Zato je i MK-ultra 1952. odobrio tadašnji direktor CIA Alen Dales. Pod kontrolom doktora Sidnija Gotliba, agenti su eksperimentisali sa raznim formama bihevioralnih modifikacija.
To što su se fokusirali na transformaciju i kontrolu ličnosti dovelo je do toga da većina teoretičara zavera smatra da je vojna primena eksperimenata bila samo pokriće, a da je pravi cilj kontrola civila - piše Fren Mejson u enciklopediji „Teorije zavere u američkoj istoriji“.
- Razvoj narkotika poznatog kao LSD i eksperimentisanje sa njim na agentima CIA, vojnicima, ali i pacijentima s nekim psihičkim oboljenjima bili su deo prve faze projekta ranih pedesetih godina 20. veka. Neki ljudi na kojima se eksperimentisalo, pa i sam Gotlib, bili su korisnici narkotika, pa su pića sa dodatkom LSD često korišćena na žurkama, gde su praćene reakcije ljudi. Većinu pacijenata činili su dobrovoljci, ali je bilo i mnogo slučajeva kada su eksperimenti rađeni na ljudima koji nisu znali da su zamorčići. Tako se izvesni Frenk Olsen ubio nakon psihotične epizode koju je imao jer su mu, bez njegovog znanja, dali LSD - piše Mejson.
Narkotici u školama
Drogu su tada isprobavali u državnim, medicinskim i obrazovnim ustanovama.
- Najozloglašeniji slučaj projekta MK-ultra bio je kada su agenti iznajmljivali stanove u Njujorku i San Francisku i plaćali prostitutkama da u njih dovode obične ljude. Njih su zatim drogirali i posmatrali preko dvosmernih ogledala - objašnjava Mejson.
Mejson ističe da je program ugašen 1963. i da je veći deo dokumenata uništen.
Tokom saslušanja sedamdesetih godina i javnost je saznala za eksperimente, a priznanje da su agenti CIA na teritoriji SAD, gde po zakonu ne smeju da dejstvuju, sprovodili tako zastrašujuće testove, za mnoge je bilo dokaz da sigurno ima i opasnijih projekata.
- Cilj eksperimenata bio je da se transformišu ljudi, a samim tim i celo društvo. To je bila namera. I zato projekat MK-ultra nije završen 1962, kako to tvrde u CIA. Oni su samo posle toga program sprovodili u većoj tajnosti - piše Džon Rapoport, novinar i publicista.
NVO i iluminati
Publicista Džim Kit veruje da je MK-ultra bio deo šireg plana uspostavljanja novog svetskog poretka, a korišćenje droge za kontrolu masa on povezuje i sa iluminatima.
- Jedan od ciljeva projekta bilo je stvaranje kontrakulture šezdesetih. Pomoću tih pokreta, CIA je kanalisala mlade disidente i pretvorila ih u pasivne ljude. Drogiranje celog sveta LSD i sličnim injekcijama mističnih religija očigledno je deo novog svetskog poretka. Džeri Garsija (vođa benda Grejtful ded) i pisac Timoti Liri bili su agenti države - tvrdi Kit.
Šok Neverovatna sudbina Kena Kizija
SLAVNOG PISCA NAVUKLI NA DROGU
Među ljudima koji su učestvovali u eksperimentima MK-ultra je i pisac Ken Kizi, autor čuvenog romana „Let iznad kukavičjeg gnezda“, po kom je kasnije snimljen i film.
Taj Amerikanac rođen je na farmi u Koloradu, a nakon selidbe u Oregon postao je jedan od najboljih rvača u zemlji. Kada se spremao za Olimpijske igre, teško se povredio i morao je da odustane. Ipak, nastavio je da se bavi i rvanjem i američkim fudbalom, pa je zahvaljujući sportu i dobio stipendiju za koledž. Tokom studiranja prijavio se kao dobrovoljac za ispitivanje u lokalnoj bolnici, ne znajući da je zamorče u programu MK-ultra.
Tokom testova bio je zatvoren u sobi, davali su mu LSD i terali ga da zapisuje misli, kao i da snima sve što mu padne na pamet. Nakon toga navukao se na drogu, pa je nastavio da je koristi. Iskustva iz tog perioda pretočio je u roman „Let iznad kukavičjeg gnezda“, koji mu je doneo i slavu i novac. Kupio je imanje u Kaliforniji, gde je sa bitnicima, hipicima i „Anđelima pakla“ organizovao zabave, na kojima su se zloupotrebljavale psihoaktivne supstance. Tokom 1964. on i grupa nazvana „Vesele šaljivdžije“ putovali su s jednog na drugi kraj Amerike, a svi, uključujući i vozača Nila Kesidija, bili su nadrogirani.
Bizarni eksperiment Pajnkomb
GAJILI DECU DA BUDU ISPIRAČI MOZGOVA
Jedan od najbizarnijih delova projekta MK-ultra, tvrde pojedini teoretičari zavere, bio je projekat Pajnkomb. U okviru njega, veruju oni, CIA je uzimala tek rođenu decu i odgajala ih da postanu superpsiholozi, koji će zatim da se infiltriraju u radio i TV stanice kako bi pomoću medija kontrolisali ljude. Prvih 40 dece rođeno je 1948. i oni su odmalena najmanje šest sati dnevno učili psihologiju i kako da utiču na druge. Navodno je kroz program prošlo nekoliko stotina dece.
Projekat Artičoka
NAVODILI IH DA UBIJU
- U projektu Artičoka, koji je prethodio MK-ultra, Mors Alen hipnotisao je dve sekretarice i jednoj od njih naredio da upuca drugu pištoljem koji se nalazio u blizini. Sekretarica je uzela pištolj i povukla obarač. Takvi eksperimenti u agenciji bili su uobičajeni, a agenti MK-ultra često su jedan drugom u piće ubacivali LSD i posmatrali efekte - tvrdi publicista Marlon Kuzmik.
Mandžurijski kandidat
STVARANJE ATENTATORA
- Projekat MK-ultra inspirisao je mnogobrojne zavere poput „Mandžurijskog kandidata“, koja podrazumeva da je moguće osobu programirati tako da postane atentator. Ta teorija je stekla veliku popularnost, pogotovo posle ubistava javnih ličnosti. Zato su se pojavile teze da su Li Harvi Osvald, Sirhan Sirhan i Mark Dejvid Čapman bili žrtve programiranja - piše Fren Mejson.
Ko su bili zamorčići
- Ken Kizi, pisac
- Robert Hanter, pesnik i tekstopisac pesama Boba Dilana i benda Grejtful ded
- Ted Kačinski, anarhoterorista
- Džejms Viti Baldžer, mafijaš
- Keti O‘Brajen, publicista