BEOGRAD - Holokaust je najsramnija i najgnusnija pojava u celokupnoj ljudskoj istoriji, izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
Predsednik je uz vojne i državne počasti položio venac na Starom sajmištu povodom obeležavanja 27. januara - Međunarodnog dana sećanja na žrtve holokausta. Tom prilikom on je rekao da Srbija nikada neće zaboraviti zločine nad svojim i prijateljskim jevrejskim narodom. On je podsetio okupljene da se ove godine obeležava jedan značajan zajednički jubilej - 70 godina od pobede nad fašizmom.
"Pre 70 godina srušene su žičane ograde logora za uništenje jednog naroda. Iza zidova su bili ljudi koji su, da bi preživeli, zid izgradili u sebi, ljudi koji više nisu verovali da je život moguć, da je sloboda moguća. Sedamdeset godina traje napor da se otkrije istina o stradanju u Holokaustu i da se što više ljudi upozna istinu. Da li će istina ostati u pamćenju budućih pokolenja, zavisi od napora svakog od nas", rekao je Nikolić. Zato je, podvukao je on, insistiranje na obeležavanju jubileja pobede nad fašizmom danas značajnije nego ikad.
Predsednik je podsetio i da je pre Drugog svetskog rata samo u Srbiji živelo oko 35.000 Jevreja, da su za vreme okupacije prolazili kroz diskriminaciju, obespravljenje i pljačke do krajnjeg cilja - masovnog uništenja.
Tako je, dodao je Nikolić, na teritoriji cele Kraljevine Jugoslavije ubijeno više od 67.000 Jevreja i 650.000 Srba.
"Staro sajmište, na kome se sada nalazimo, jedno je od stratišta koje nas podseća i na tragične sudbine nedužnih ljudi koje nisu zabeležene, jer su zauvek ućutkana usta stradalnika. Da li postoje reči koje mogu da dočaraju patnje, da li možemo da dokučimo ono što se odvijalo pred očima žrtava i njihovih krvnika?", upitao je predsednik Srbije.
Podsetio je i da je u Drugom svetskom ratu, "zbog koga ćemo se ovde okupljati dok traje Srbija, utisnut pečat ogoljenog zla", istakavši da je u tom ratu stradalo više od 55 miliona ljudi, "a jedan narod je bio pred istrebljenjem".
"To je hrabri i ponosni narod Izrailja", kazao je predsednik Srbije.
On je istakao i da se nažalost, danas ponovo mogu čuti zabrinjavajuće parole velikog broja ultradesničara: "Nemačka Nemcima, hoćemo istoriju bez preterivanja nemačke krivice za ratove", i zahtevi za ravnomernu podelu odgovornosti za uzroke i posledice ratova.
"Velika je i posvećena slobodi današnja prijateljska Nemačka. Oslonac Evropske Unije, udružena sa celim svetom u borbi za svet pravednih i jednakih. Zato se bori da ne vaskrsnu ideje koje su pretile da slome čovečanstvo otpočinjanjem Drugog svetskog rata", ukazao je Nikolić. On kaže i da današnja Srbija, koja je stradala u dva rata, a u kojoj žive brojni "prijatelji pripadnici jevrejskog naroda, naroda čija je krv pomešana sa srpskom natopila ovu zemlju, neće učestvovati u bezumnim razaranjima, ni po koju cenu".
"Učinićemo sve, da ne postanemo kolateralna šteta u ostvarivanju bilo čijih interesa", istakao je Nikolić.
On je naglasio i da nas građanski nemiri širom Evrope, sve veći broj ekstremističkih pokreta kao i sukob u Ukrajini, opominju da se setimo stradanja srpskog, jevrejskog, romskog i drugih naroda tokom Drugog svetskog rata.
Strahote Prvog i Drugog svetskog rata, kako kaže, koje su promenile tok civilizacije i ostavile neizbrisiv trag u istoriji čovečanstva treba iznova posmatrati iz različitih uglova, a to je, kako je podvukao, važno ne samo zato što su po svojoj suštini i posledicama katastrofalne, već da bismo otklonili slične ili iste uzroke iz kojih bi opet mogle da nastanu takve posledice.
"Holokaust je najsramnija i najgnusnija pojava u celokupnoj ljudskoj istoriji. Na način jedinstven po fanatizmu i svireposti, za kratko vreme, ugašen je nemerljiv broj ljudskih života, i to nikada ne sme da bude zaboravljeno. A vreme prolazi bez odgovora na pitanje: da li je ćutanje o zlodelima posledica odobravanja ili straha? Na to pitanje, nažalost, odgovor je sve udaljeniji", rekao je predsednik Srbije.
Jedno je sigurno, dodaje, i poručuje da ako smo ljudska bića, ne smemo da dozvolimo da vreme zamagli istinu i promeni odnos prema ovom svetskom zlu. "Da umanjujući brojke i menjajući faktografiju, gurajući tuđu patnju u najzabačenije delove našeg srca, zaboravimo da su to bili ljudi koji su imali ime, lice i živote", rekao je Nikolić.
Srbija, poručuje Nikolić, ističe privrženost Izjavi Međunarodne alijanse za sećanje na holokaust iz decembra prošle godine.
"Holokaustom se decenijama bave pravnici i istoričari. Jedni u nastojanju da se ostvari pravda i kazne počinioci i saučesnici, a drugi tragajući za istinom koja će odgovoriti na pitanja, otkloniti nedoumice i objasniti uzroke i ciljeve zločina. Sumnja u činjenice i dokaze nije moguća ni dopustiva, ali traganje za objašnjenjem, istraživanje sunovrata morala i pomračenja čovekovog uma, se nastavlja", kazao je predsednik Srbije.
On je rekao i da je fašizam disciplinom uveo ljude u izvršenje neoprostivog zločina i mobilisao široke narodne mase da krenu ka autodesktrukciji, te da je uspeo da spoji nespojivo - interes krupnog kapitala, političare i sirotinju.
"Hitlerova ideologija i propaganda bile su koncentrisane na jednostavnosti i jednoznačnosti teza: najpre izreći laž, pa je neprekidno ponavljati. Zavodio je mase u kabaretskom nastupu dajući sugestivni i hipnotički začin svojim govorima", objasnio je Nikolić.
U ideologiji nacizma, istakao je, okosnica svega je bio nadčovek, arijevac božanskih atributa, bez mnogo misaonih elemenata, oni su bili zadati unapred, a da su tom ideološkom protonu, ulogu elektrona imali Jevreji kao neprijatelji.
"Zašto baš oni? Možda je opasna posebnost te manjine bila u tome što je ona bila previše zastupljena u prestižnim profesijama, posebno u oblasti umetnosti, finansija i nauke", rekao je Nikolić.
Levi: Divim se načinu na koji Srbija poštuje uspomenu na žrtve
Ambasador Izraela u Beogradu Josef Levi izrazio je zahvalnost i divljenje prema načinu na koji politička Srbija poštuje uspomenu na žrtve holokausta, ali je primetio da poglavlje jevrejskog holokausta u Srbiji nije poznato mnogim građanima.
"Godinu za godinom, vidim najviše političare, predsednika Republike, premijera, ministre kako učestvuju lično u ceremonijama", rekao je Tanjugu Levi, povodom Međunarodnog dana sećanja za žrtve holokausta i 70. godišnjice oslobođenja koncentracionog logora Aušvic.
On je podsetio na dirljive govore predsednika Tomislava Nikolića ili prisustvo ministara Aleksandra Vulina i Nikole Selakovića na otvaranju izložbe o zločinima Vermahta, odnosno obeležavanju godišnjice novosadske racije.
"Veoma cenim lično učešće tolikih istaknutih srpskih političara u stvaranju arhitekture sećanja. To je važno i za Srbiju i za nas", rekao je ambasador Izraela.
Govoreći o obeležavanju 70. godišnjice oslobođenja logora Aušvic-Birkenau, Levi je naglasio da je holokaust, tokom kojeg je ubijeno više od šest miliona Jevreja, od kojih 1,5 miliona dece, najtragičnije poglavlje burne jevrejske istorije.
"Mi i dalje živimo u senci holokausta... I dalje živimo pod teretom tih uspomena i bola", rekao je on, dodavši da je Evropa bila dom jevrejskog naroda do holokausta, ali da su retki oni koji su preživeli Drugi svetski rat.
Ambasador je primetio da je teško izbeći pomisao da bi milioni jevrejskih žrtava možda bili spaseni da je država Izrael formirana 1938, umesto 1948. godine.
"Danas se suočavamo s jačanjem veoma nasilnog antisemitizma. Ne živimo u 1938. ili 1939. godini, ali ponovo čujemo glasove koji kažu da u Evropi nema mesta za Jevreje, a možda, po njihovoj uvrnutoj teoriji, nigde nema mesta za Jevreje", rekao je Levi.
Nazvavši antisemitizam bolešću koja je odvajkada bila deo ljudske prirode, Levi je poručio da se ne sme zaboraviti užasna pouka holokausta - da su stravični zločini počinjeni nad jednim bespomoćnim narodom samo zato što je drugačiji.
Prema njegovim rečima, nacisti i njihovi saradnici, čak i u Jugoslaviji, ubijali su Jevreje ne zbog nečeg što su oni učinili, već samo zato što su rođeni kao Jevreji. "Naša je dužnost da se setimo šta znači humanost: biti milosrdan, ispravan i nikada ne dozvoliti da neki narod, koji god bio, bude žrtva takve okrutnosti samo zato što je drukčiji", rekao je Levi.
On je upozorio da se i danas u svetu, posebno na Bliskom istoku, odvijaju užasne scene koje podsećaju na neke epizode holokausta - sahranjivanje žena i dece u pesku, razapinjanje ljudi na krst, odrubljivanje glava...
"Najgore je ostati ravnodušan na to. Kada vidite zlo, ne smete da ćutite, morate da se suočite s njim i da se borite protiv njega", naglasio je Levi.
On je podsetio da se holokaust dogodio i u Jugoslaviji, na teritoriji koja je danas Srbija, gde su Nemci i njihovi saradnici ubili oko 90 odsto srpskih Jevreja, ali da to poglavlje jevrejskog holokausta mnogima nije poznato.
"Pitam se koliko Srba koji svakodnevno prelaze most na Savi znaju šta se dešavalo na Starom sajmištu pre 70 godina. Hiljade žena i dece koji su tamo bili zatvoreni, na hladnoći, bolesni, gladni, iz dana u dan su ubijani u kamionima namenjenim za gušenje ljudi gasom", rekao je on, primetivši da mnogi ne znaju pravo značenje reči "dušegupka".
"Mislim da je prioritet Srbije i da je u interesu Srbije, kao i u našem interesu, da zajedno čitamo knjigu istorije koja nas ujedinjuje", kazao je Levi i dodao da se većina Srba suočavala sa sličnom sudbinom kao Jevreji.
"Jevreji i Srbi pripadaju istom poglavlju istorije, koje treba zajedno da čitamo, otvorenih očiju, s hrabrošću i prijateljstvom", poručio je ambasador Izraela.
Lebl: Slične situacije se i dalje ponavljaju
Dan sećanja na žrtve Holokausta važno je obeležavati kako bi se znalo šta se ne sme raditi, ali i kakve su posledice, rekao je počasni član Izvršnog odbora Saveza jevrejskih opštian Srbije Aleksandar Lebl (93).
''Bitno je da se priča o tome da bi se znalo šta se ne sme i kakve su posledice, da bi se borilo protiv fašizma i sličnih pokreta. Ipak, da li je to dovoljno - nije'', kaže u izjavi Lebl uoči 27. januara - Dana sećanja na žrtve Holokausta. On upozorava da, iako se stalno govori ''da se nikad ne ponovi'', to nije slučaj.
Kako kaže, za 70 godina slične ili iste situacije se i dalje ponavljaju.
''Ako može da se nešto nauči utoliko bolje, ali ne mogu da kažem da se naučilo mnogo. Nažalost nije pa tako i dalje imate, na primer, da se pred kamerama odrubljuju glave. Lepo je reći obeležavamo da se nikad i nigde ne bi više ponovilo, ali i dalje i svuda se ponavlja'', rekao je Lebl.
On navodi da su pre Drugog svetskog ratu u Beogradu živele dve jevrejske zajednice - španski jevreji Sefardi koji su bili u većini i nemački jevreji, a ukupno ih je bilo oko 10.500. Prema njegovim rečima, 90 odsto beogradskih jevreja je stradalo.
I dok su muškarci uglavnom streljani 1941. godine, žene i deca, kao i starci su, kaže, bili smešteni u Jevrejskom logoru Zemun kako se zvanično zvao logor na Starom sajmištu.
''Tu je stradalo verovatno pet, šest hiljada žena i dece, a muškarci, otprilike isti broj streljani su preko Dunava u Jabuci, ali i u samom gradu'', rekao je Lebl. Objašnjava da je streljanje u Beogradu izbegao tako što mu je majka, koja je nastradala u logoru, kupila lažnu propusnicu.
''Otišao sam iz grada kada je majka dobila zaostalu platu oca koji je bio u Nemačkoj u zarobljeništvu, oko 10.000 tadašnjih dinara i od nekih švercera ili korumpiranih službenika italijanskog konzulata kupila je lažnu propusnicu kao da sam rođen na Hvaru i da se vraćam kući'', objašnjava Lebl i dodaje da je do 1. septembra 1942. godine bio u Splitu nakon čega je prebačen u logor na Hrvatskom primorju.
Kako kaže, 1943. godine iz tri različita logora svi su prebačeni u logor na ostrvu Rab, gde je dočekao kapitulaciju Italije
LSV: Posvetiti školski čas sećanju na žrtve
Liga socijaldemokrata Vojvodine zatražila je da se u svim školama u Srbiji barem jedan školski čas posveti sećanju na žrtve nacističkog progona u Drugom svetskom ratu, a povodom Dana sećanja na žrtve holokausta.
LSV je u saopštenju za javnost naveo da se samo u malom broju škola održavaju ovakvi časovi.
"Kada se sagleda koliko je mržnje i danas među raznim nacističkim i fašističkim grupama, u raznim grafitima, ali i na društvenim mrežama, jasnije je nego ikada da je takav školski čas ili odlazak u muzej više nego potreban", naveo je u saopštenju za javnost pokrajinski poslanik te stranke Aleksandar Marton.
Dodao je da sankcije prema onima koji makar i pomisle da šire nacističku ideju, krvi i tla, moraju biti žestoke.
"Istovremeno, đaci u školama moraju čuti o strahotama Aušvica i bezbrojnim hiljadama ljudi stradalih u njemu i u raznim drugim logorima i stratištima širom Evrope, kada je pogrešno ime i prezime bilo dovoljno za smrtnu presudu", poručio je Marton.
Podsetio je na natpis na zidu koncentracionog logora Dahau: "Ko radi na tome da se ovo zaboravi, radi na tome da se ovo ponovi".
"To upozorenje se mora ozbiljno shvatiti. I o njemu treba učiti", upozorio je Aleksandar Marton.
Liberalno demokratska partija ocenila je da žrtve holokausta i Drugog svetskog rata ne smeju biti zaboravljene jer bi na taj način bio omogućen i zaborav zločinačke politike koja je milione nevinih ljudi oterala u smrt.
"Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta upozorava da ne smemo zaboraviti žrtve holokausta. Osnov napretka svakog društva i najbolju prevenciju zločina u budućnosti predstavlja kultura sećanja, kao i istinito sagledavanje prošlosti, osuda zločina i kažnjavanje odgovornih za pokušaje prekrajanja istorije, negiranja ili relativizacije zločina", piše u saopštenju.
Kako navodi LDP, politika zla oličena u verskoj, rasnoj i nacionalnoj mržnji i priroda nacizma mora biti jasna svakoj generaciji i svakom pojedincu kako rasizam, antisemitizam i šovinizam ne bi nikada više imali izgleda da ponove zločine u kojima je ubijeno više od šest miliona pripadnika jevrejskog naroda. sećanja, kao i istinito sagledavanje prošlosti, osuda zločina i kažnjavanje odgovornih za pokušaje prekrajanja istorije, negiranja ili relativizacije zločina", piše u saopštenju.
Kako navodi LDP, politika zla oličena u verskoj, rasnoj i nacionalnoj mržnji i priroda nacizma mora biti jasna svakoj generaciji i svakom pojedincu kako rasizam, antisemitizam i šovinizam ne bi nikada više imali izgleda da ponove zločine u kojima je ubijeno više od šest miliona pripadnika jevrejskog naroda.