Pojedini liberali pričaju kako će ruska ekonomija uskoro doći do potpunog kolapsa i sve bi to bilo vrlo lepo da pravi Rusi nisu svesni u kakvom je stanju Rusija zaista.
Pred Rusima je teška godina, ali je prosto nemoguće da oni žive u konstantnom strahu da će „oligarsi zbaciti Putina i izvesti patriotski Majdan“. To je ono u šta manipulatori žele da ubede javnost, ali im ne uspeva jer su Rusi svesni da se sve odigrava u suprotnom smeru.
U radnom planu strukture ruske ekonomije, Kremlj je odlučio da uzme u obzir i pozitivna i negativna iskustva krize 2008. godine uz amandmane na trenutne geopolitičke realnosti.
Kao što je poznato, Vladimir Putin je dao oligarsima izbor: da rade za državu (izbacivanje dolara, podržavanje rublje, prebacivanje kontrole preduzeća u vlasništvo Rusije itd.) ili će se država ‘izboriti’ sa njima i oduzeti im imovinu.
Evo kako su novine prenele da se odigrala ova rekonstrukcija:
"…Predstavnici ministarstava i agencije su kontaktirali veće izvoznike, deoničare i vlasnike i lepo popričali sa njima. Razgovor je tekao ovako: „Jeste li čuli kakva je situacija sa rubljom?“ – „Da“ – „Da li biste onda olakšali situaciju tako što biste prodali deo prihoda u stranim valutama da podržite rublju i umirite građane?“
To je bila prekretnica u razgovoru. Neki su se složili sa predlogom, a neki ne. Oni koji nisu, odgovorili su: „Dužan sam u stranoj valuti dok rublja lebdi u vazduhu. Nemate prava da me primorate na to“.
Oni su na to dobili odgovor: "Pa, kako želite. Nemamo pravo nikoga da primoramo. Međutim, ako se sutra obratite vladi da vas podrži u vidu državnih garancija, kredita i sličnog… ne očekujte ništa“.
Oligarsi su imali vremena da razmisle, a prvi rezultati su se pojavili odmah. Odluka Ališera Usmanova da prebaci kontrolu svojih kompanija (Megafon, Metalloinvest) u Rusiju jeste znak da su najpametniji oligarsi rizikovali i dobili. Usmanovu se može samo zavideti, obzirom da su njegovi finansijeri još letos probili na kinesko tržište.
Veoma neočekivani primer dobrog poteza jeste vlasnik AFK Sistema, Jevtušenkov. On je imao sve predispozicije da postane Kodorovski 2, kao i mnogi drugi. Ipak, Jevtušenkov se „prebacio“ za samo par meseci, dok Kodorovskom nije bilo dovoljno ni 10 godina u zatvoru.
Zanimljiva je njegova tvrdnja koja se nije dopala Zapadu, a koju je nedavno izjavio povodom dolara:
„Ovo je veštačka situacija, koja je napravljena u panici i koja će se povući u februaru ili martu, nakon čega će dolar pasti i ponovo povećati jaz sa evrom. Potrebno je samo malo sačekati. Ako neko u panici pribegne dolaru, izgubiće… pozovite me ponovo krajem marta-početkom aprila da pričamo o ovoj temi. Tek tada ćete shvatiti da sam u pravu“.
Drugu izjavu, Vladimir Jevtušenkov dao je o vladi i državi:
Aleksandar Gamov (KP): Ne gajite nimalo prezira prema vlastima, ako sam vas dobro razumeo?
Vladimir Jevtušenkov: Šalite li se? Država i ja smo u istom sosu, zašto bih je prezirao?
Jevtušenkov je shatio kakav oligarh treba biti u ruskoj državi, a svi oni koji misle da su „van granica“, „iznad države“ i „iznad zakona“ uskoro će ostati bez svoje imovine, odnosno imovine za koju su smatrali da je njihova.Evo kako Herman Gref opisuje skoriju rusku budućnost:
"Prema mojim kalkulacijama, po ceni od 45 dolara po barelu nafte, Rusija će morati da ostvari otprilike 3 triliona rublji rezervi u 2015. godini. To znači da će vlada kapitalizovati banke i povećati udele u njima, a banke će kupiti industrijska preduzeća i pretvoriti ih u finansijsko-industrijske grupe. Čitava ekonomija će tada biti država“.
U realnosti, u pitanju je eliminacija neefikasnih vlasnika. Cena nafte ne igra ama baš nikakvu ulogu. Prosto je došlo vreme da poslovna zajednica Rusije napravi izbor: ukombinovati interese sa interesima države ili suprotstaviti interese interesima države.
Pametni oligarsi odlučili su se da podrže stabilizaciju rublje, da započnu sa izbacivanjem dolara i da potvrde svoju odanost državi tako što su dali kontrolu Rusiji. Ovo će biti veoma česta pojava u 2015. godini.
Hajde da uzmemo kompanije Severstal i Mechel kao primer - Mordašov (vlasnik Severstal-a) je odabrao pravi put u političkom kontekstu. On redovno prodaje prihode u stranim valutama, ne nakupljajući ih.
Veruje se da će Severstal dobro poslovati.
Zjužin (vlasnik Mechel) nije odabrao pravu stranu. Da konkretizujemo:
"Banka je 30. decembra 2014. godine poslala formalni zahtev za isplatu duga i kamate od 16 milijardi rublja koji je u vidu dva kredita isplaćen kompaniji Singapore Trading Mechel Carbon (Singapur) Pte Ltd. Isti zahtev je 7. januara poslat kompanijama Mechel Trading AG i Mechel Carbon AG u Švajcarskoj, u kojem se zahtevala isplata dugova od 47 milijardi rubalja, odnosno 16 milijardi rubalja. VTB banka je potvrdila navedene tvrdnje i dodala da namerava da naplati čitav dug kompanije Mechel“.
Lako se da uočiti da državne banke izazivaju bankrot kompanije Mechel kao odgovor na odbijanje saradnje od strane Zjužina. On od vlade ne može više da očekuje ništa.
Kako navodi Gref, država koristi ekonomsku i geopolitičku situaciju i kroz državne banke kreira finansijsko-industrijske grupe po cenu onih koji se nisu uklopili u novi ruski kapitalizam. Nije teško primetiti da je Kremlj trenutno u sukobu sa Zapadom i da se Rusija na Zapadu nikad neće tretirati kao jednaka.
Sve to ima svoje ekonomske posledice.
(Webtribune)