Iako je sportski život obično sinonim za zdrav način života u kojem je treniranje dopunjeno probranom ishranom i ustručavanjem od poroka, iskustvo pokazuje da ova uvrežena slika i nije baš uvek potpuno tačna.
Ponekad čak i izuzetno talentovani sportisti postanu žrtve svojih poroka, pa im droga, alkohol ili kocka ugroze ili potpuno unište karijere, a ponekad ih čak i odvedu iza rešetaka.
Jedan od najdrastičnijih primera kako loše navike mogu da dovedu do propasti je jedan od najčuvenijih boksera svih vremena – Majk Tajson.
U svojim memoarima, „gvozdeni Majk" je otkrio kako je tokom celokupne karijere uzimao droge (najviše kokain), kao i da je neumereno pio alkohol. Kako je otkrio, bokser koji je počeo karijeru učešćem u nelegalnim uličnim borbama u Bruklinu je vrlo rano došao u kontakt sa supstancama koje će kasnije besomučno zloupotrebljavati. Alkohol su mu davali dok je još bio beba, dok je prvi susret sa kokainom imao već u 11. godini. Čak se i dešavalo da ušmrkava ovu nelegalnu supstancu neposredno pre meča i da se boksuje dok je pod njenim uticajem. Da bi prevario doping kontrolu, Tajson je koristio trik koji je inventivan koliko je i degutantan. Članovi njegovog tima uvek su nosili lažni penis koji je bio napunjen „čistim" urinom.
Već je dobro poznato koliko su poroci uticali na život sportiste koji je izgubio kontrolu nad životom i završio u zatvoru zbog silovanja koje do dan-danas negira. Takvo ponašanje ga je između ostalog dovelo i do finansijske propasti, a sam Tajson je ispričao kako je jednom prilikom potpuno zaboravio na tašnu koju je prethodno napunio novčanicama u vrednosti od čak milion dolara.
Brojnih primera nekoltrolisanog ponašanja i sklonosti preteranom hedonizmu ima i u svetu košarke. Jedan od interesantijih je Robert Dumas koji je čak uspeo da bude suspendovan i pre nego što je zaigrao u NBA ligi. Kada se vratio posle prve kazne zbog uzimanja kokaina, košarkaš kojeg je saigrač iz Finiks Sansa, legendarni Čarls Barkli, nazvao jednim od največih talenata kojeg je video, pokazao je da zna da igra. U petoj utakmici finalne serije 1993. godine koju je Finiks na kraju izgubio od Bulsa Majkla Džordana, Dumas je postigao 25 poena. Kasnije su usledile nove suspenzije i konačna doživotna diskvalifikacija, pa se košarkaš otisnuo u inostranstvo. Tokom ovog putešestvija igrao je čak i u „komšiluku" za Široki Brijeg.
Problemi sa zakonom su se uprkos seobama nastavili, a „najsvežiji" se desio samo pre nedelju dana kada je nekada veliki talenat osuđen na uslovnu kaznu zbog krađe raznih potrepština (među kojima su alkohol, cigarete, hrana i obuća) iz jedne američke vojne baze, gde je Dumas bio angažovan kao domar.
Sličnih problema imao je i Kion Klark, koji je svojevrmeno igrao za Orlando, Denver, Toronto, Sakramento i Jutu. On je uhapšen kada su mu pronašli marihuanu, ali je još veći problem izazvao kada je pokušao da izbegne suđenje. Beg je bio kratkotrajan, a košarkaš je uhapšen u međugradskom autobusu. Prvobitno je bio osuđen na tri i po godine zatvora, ali je ta presuda kasnije ipak poništena jer Klark tokom postupka nije imao advokata. Nakon toga, košarkaš je „otvorio dušu" i otkrio kako ima velikih problema sa alkoholom još od srednje škole. Tada je i šokirao priznanjem da zapravo nikada nije igrao utakmicu trezan i da ima običaj da popije pre meča, a da se zatim i „dopuni" na poluvremenu. Zatvor na kraju ipak nije uspeo da izbegne, jer je 2013. osuđen na osam godina zbog nelegalnog posedovanja oružja.
Oružje i kocka su osujetili i karijere saigrača iz Vašingtona, Gilberta Arinsa i manje poznatog Džavarisa Kritertona. Njih dvojica su se sukobili zbog navodnog kockarskog duga, a onda u sred klupske svlačionice krenuli da prete jedan drugom pištoljima koji doduše nisu bili napunjeni. Arinas je kasnije zapaljivi karakter potvrdio i naknadnim hapšenjima zbog nebrojenih saobraćajnih prekršaja i pomalo bizarnog posedovanja nelegalnog vatrometa.
Kada je reč o fudbalerima, prva asocijacija na poroke je jedan od najvećih fudbalera svih vremena – Dijego Armando Maradona. Argentinac je, osim svojih fanatstičnih sportskih sposobnosti, često bio u fokusu i zbog dugogodišnje zavisnosti od kokaina. Ova droga, koju je navodno koristio još od 1983. godine mu je osam godine kasnije donela petnaestomesečnu suspenziju i dovela do odlaska iz ekipe Napolija. To ga nikako nije obeshrabrilo u konzumiranju kokaina kojeg je koristio sve do 2004. godine, uprkos tome što mu se zdravlje sve više i više pogoršavalo. Nisu ga omeli ni odlasci u bolnicu, sve do pomenute godine kada se „El pibe de oro" predozirao i zamalo preminuo. Kasnije je uspeo da prestane da uzima kokain, ali je jedan porok zamenio drugim, pa je tako zbog neumerenog pića ponovo završio u bolnici što je bio novi alarm koji ga je podstakao da se odrekne i ovog poroka.
Postoji još niz fudbalera koji su preterivali sa pićem, a neki od najpoznatijih potiču sa Ostrva. Među njima su neki od legendarnih igrača kao što su i Džordž Best, Pol Gaskoin ili Toni Adams.
Kao što je dobro poznato, ni naši sportisti, a pogotovo fudbaleri nisu imuni na ovakve izazove. Iako se u javnosti u ovom kontekstu pominje veliki broj igrača, ovom prilikom ograničićemo se na one koji svoje sklonosti ka „provodu" ne kriju. Dva najpoznatija imena su bivši igrači „večitih", Saša Ćurčić i Zoran Riznić.
Kurir sport / Dnevno.rs