Mladi umetnik iz Kostolca do treće godine srednje škole maštao je o tome da bude profesor matematike ili književnosti, a onda je krenuo na dramsku sekciju i odlučio da pokuša da upiše Fakultet dramskih umetnosti.
- Uloga grčkog pesnika je bila zahtevna, a moja smrt pred publikom dolazi iz prethodnog što se dešava na sceni. Nije mi bilo teško to da odglumim kao što je izgledalo na samom početku rada. Siniša me je kroz probe dobro pripremio za ulogu. Radili smo postupno i hronološki. Lako je raditi s ovakvim glumačkih vukovima.
Pre desetak dana prikazan je indijski film „Marko Kraljević - fantastična avantura“, u kojem igraš glavnu ulogu. Ima li takva priča publiku u Srbiji?
- Film mi se dopao. Šteta što animacija nije bila završena i delovao mi je nekako polovično. Ako to poprave, biće to sasvim dobar film.
Da li će ti saradnja s rediteljem iz Indije otvoriti vrata Bolivuda?
- Neće se ni prikazivati u Indiji. Film nema plesa i neće niko da ga kupi. Postoji mogućnost da neko kupi scenario. Ne znam kakva je budućnost tog projekta.
Kod Dragana Petrovića Peleta si završio glumu, a na klasi s tobom su bili Nina Janković i Miloš Biković.
- Mislim da je izašla plejada sjajnih glumaca. Zadovoljan sam svojim položajem. Pravim predstave za decu zajedno s kolegama s klase, što me posebno raduje.
Odbijen si na glumi samo godinu dana ranije u Novom Sadu. Šta tada nije valjalo?
- Ne mogu ni danas da shvatim zašto nisam prošao. Mislim da sam se previše opustio. Za prijemni u Beogradu sam se mnogo bolje spremio.
Spremao te je Slobodan Ćustić. Da li si ga poznavao ranije?
- Nisam. Jedan drugarica mi je dala njegov broj. Pozvala ga je moja majka i tek kad smo se upoznali, rekao je da hoće da me sprema za prijemni.
Igraš više za klince nego za odrasle.
- Decu su moja omiljena publika, ali i najzahtevnija. Njima kad nešto nije zanimljivo, počnu da pričaju i nemaju strpljenja da sačekaju kraj ili napuste salu.