Iako porodični zločini već godinama poprimaju oblike epidemije, retki su slučajevi da je sestra ubila brata. Od kraja Drugog svetskog rata do danas na području cele jugoslavije zabeležena su svega tri takva zločina.
Mnogi stručnjaci smatraju da u osnovi porodičnih problema leže siromaštvo, strah od gubitka posla, poljuljana egzistencija i na kraju, lične nesigurnosti. Stručnjaci su se, takođe, složili i oko činjenice da je ljubav jedne sestre prema bratu jedna od najčistijih i najbezuslobvnijih i zato su zločini te vrste retki, te se uglavnom dešavaju u ruralnim sredinama.
Sukobi u rodbinskim i porodičnim krugovima najbolje svedoče o moralnoj i psihološkoj krizi u kojoj se nalazimo, kao i da su mnioge porodične vrednosti odavno izbledelo sećanje. Majke dave svoju decu, očevi siluju i ubijaju svoje ćerke, deca kasape u svoje roditelje i tako u krug. Iako porodični zločini već godinama poprimaju oblike epidemije, retki su slučajevi da je sestra ubila brata.
Od Drugog svetskog rata zabeležena su samo tri takva slučaja na području cele bivše Jugoslavije.
Psiholog Aleksandra Janković kaže da se sestrinska osećanja prema bratu ničim ne mogu opisati niti porediti.
"Odnos između dece istih roditelja zasnovan je na vrlo burnim emocijama. Osoba koja vam je po genetskom materijalu najsličnija nisu ni otac ni majka, već je to vaš brat ili sestra.
Ukoliko se radi o osobama istog pola, ne možete isključiti faktor neprevaziđene zavisti, koja je potpuno prirodna, te vrlo često ima i takmičarskih poriva. Međutim, u slučaju da su deca različitog pola, posebno u svetu gde je ženska osoba po pravilu negujuća ima ulogu davanja nežnosti, pa takva vrsta odnosa predstavlja mali ispita za neko njeno buduće materinstvo.
S druge strane, braća imaju jednu vrstu vezanosti za sestre, ali ona zbog kulturnih stereotipa, pa možda nekada i očekivanja roditelja, ima ulogu da je zaštiti. Kod devojaka je to jedan intrapsihički nivo, gde brat postaje talon i reprezentant idealnog muškarca", objašnjava psiholog Aleksandra Janković.
Za četrdeset godina Okružni sud u Beogradu nije imao nijedan slučaj gde je sestra ubila brata. Najpouzdaniji jatak čuvenog kriminalca i prvog komandanta Srpske garde Đorđa Božovića Giške bila je njegova sestra Slavica.
S druge strane, Dušica A. ostaće zapamćena u sudskim hronikama i etnološkim radovima kao jedna od tri Srpkinje koje su u poslednjih 50 godina podigle ruku na brata.
Dušica A. je posle ponoći 18. marta pre 15 godina otključala vrata kuće svoga brata Miodraga Obradovića, ušla u njegovu sobu iščupala gajtan iz zida i njime ga udavila.
Istražnom sudiji je ovakav čin obrazložila činjenicom da “kako je njegova bolest uzimala maha, kako je sve neredovnije uzimao lekove, tako je postojao sve nepodnošljiviji. Tražio je od mene da mu čistim, perem, budem njegov rob, a ograničavao mi je izlaske i odlaske svojoj kući. S pogoršanjem stanja u meni se sve snažnije razvila ideja da moram da prekratim njegove i svoje muke."
"Vukla sam ga po sobi, šutirala ga i bila sam očajna što sam to uradila, psihički rastrojena, plakala sam i žalila za njim", rekla je tada Dušica A. pred istražnim sudijom, objašnjavajući kako se osećala posle počinjenog zločina.
Najbizarnija porodična ubistva
Jedan od najvećih porodičnih zločina dogodio se u Novom Sadu pre 14 godina, kada je Dušan Marijanac iz Futoga kuhinjskim nožem iskasapio oca Dragonju, suprugu Sanju i sina Milana, dok je majci Olgi naneo više uboda.
Porodični zločin koji je po monstruoznosti ušao u anale kriminala bilo je ubistvo Marije i Dušana Jankovića koje je na brutalan način ubio sin Dragan. On je njihova tela isekao na komade i razbacao po kontejnerima na raznim lokacijama u gradu. Za ovaj svirep zločin saznalo se kada su radnici Čistoće u kontejneru prilikom odnošenja smeća pronašli trup bez glave i udova.
Šta kaže srpska tradicija?
Majka Marka Kraljevića Jevrosima, da bi spasla brata, istrgla je svu kosu iz glave i ostavila je na stubu za koji je bila vezana. Vojvodi Momčilu nije bilo spasa, sestrinska ljubav nije sprečila neprijateljska koplja da mu probodu srce. Za prethodnih 660 godina u srpskoj tradiciji se izmenilo sve, osim jedne stvari – sestrinska ljubav je najčistija.
(Telegraf)