Zašto Islanđani grade hram Odinu i Toru nakon 1.000 godina bez paganizma?

Wikimedia Commons

Savremena verzija nordijskog paganizma sve je popularnija na Islandu u poslednjih nekoliko godina, a njeni sledbenici smatraju priče metaforama korisnim za život

Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.

Islanđani će uskoro imati priliku da se javno mole u oltaru Tora, Odina i Frige koji će se nalaziti u prvom velikom hramu posvećenom nordijskim bogovima još od doba Vikinga. Obožavanje bogova u Skandinaviji zamenilo je hrišćanstvo pre oko 1.000 godina, ali savremena verzija skandinavskog paganizma dobija sve veću pažnju na Islandu.

"Ne verujem da iko veruje u jednookog čoveka koji jaše na konju s osam nogu", rekao je Hilmar Orn Hilmarson, veliki sveštenik Astaru asocijacije, udruženja koje promoviše veru u nordijske bogove. "Mi na sage gledamo kao na metafore i manifestacije prirodnih sila u ljudske psihologije."

Članstvo Astaru asocijacije se utrostručilo u Islandu u poslednjoj deceniji, da bi prošle godine brojalo 2.400 članova, od ukupne populacije od 330.000 Islanđana. Hram će biti kružni i ukopan 4 metara u brdo koje nadgleda glavni grad Rejkjavik, sa kupolom na vrhu koja će propuštati sunčevu svetlost.

"Sunce se menja sezonski, tako da na neki način Sunce boji prostor za nas", rekao je Hilmarson. Hram će biti mesto ceremonija poput venčanja i sahrana. Grupa će takođe savetovati koja imena treba davati deci, kao što to rade i druge religijske zajednice. Islandski neopagani još uvek proslavljaju drevni žrtveni obred Blot uz muziku, čitanje, hranu i piće, ali izostavljaju riutalno klanje životinja.

SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:

Zašto u snovima trčimo sporije?

Kako bi svet izgledao da ne postoji smrt?

Krađa i pedesetogodišnje putovanje Ajnštajnovog mozga

NEVEROVATNO: Veština jednog pauka koju nauka još uvek ne može da oponaša

Uskršnje ostrvo: Zagonetka pomeranja statua