OBERVART - Večeras će biti tačno dve decenije od kada su u gradiću Obervartu (Oberwart) u austrijskoj pokrajini Gradišće (Burgenland), u političko-rasističkom terorističkom aktu, život izgubila četvorica austrijskih Roma.
Austrija se danas seća Josefa Simona (Josef Simon, star 40 godina), Petera Sarkezija (Peter Sarközi, 27), Karla Horvata (Karl Horvath, 22) i Ervina Horvata (Erwin Horvath, 18). Njih je, u noći između 4. i 5. februara 1995. ubila bomba, zapravo mina postavljena u postolje jednog znaka na ulici sa okačenom tablom i natpisom "Romi, nazad u Indiju!". Kada su pomenuta četvorica stanovnika Obervarta htela da uklone ovaj znak, podstakli su detonaciju, koja ih je ubila, na licu mesta.
Tek u oktobru 1997. je otkriven počinilac ovog četverostrukog ubistva. Bio je to Franc Fuks (Franz Fuchs, 1949-2000), koji je od 1993. do 1996. sejao strah po Austriji. Predstavljajući se kao "Bajuvarska oslobodilačka armija"(Bajuvari je arhaično ime za Bavarsku, sada južnu nemačku pokrajinu) slao je pisma sa eksplozivom, u kojima je ranjeno, delom i teško, 15 ljudi u Austriji.
Primaoci Fuksovih paklenih pisama bile su ličnosti koje su se zalagale za imigrante, azilante i, uopšte, otvorenu politiku u tom smislu. Jedna Fuksova bomba u pismu je, u decembru 1993, raznela levu šaku tadašnjem gradonačelniku Beča, Helmutu Cilku (Helmuz Zilk). Oosuđen na doživotni zatvor u martu 1999, Fuks se ubio u svojoj ćeliji u februaru 2000.
Danas popodne i naveče u Obervartu će biti održan pomen žrtvama, kojem će prisustvovati i predsednik Republike Austrije Hajnc Fišer (Heinz Fischer) i mnogi drugi ljudi iz javnog života Austrije.
Andreas Šider (Andreas Schieder), vođa poslaničke grupe Socijaldemokratske partije Austrije (SPÖ) u saveznom parlamentu, podseća povodom 20. godišnjice atentata u Obevartu da se svi nosioci javnih funkcija, kao i ukupno politika i svi građani, moraju boriti protiv netolerancije.
"Rasizam dovodi do toga da se ljudima negira ljudskost. Na taj način se uklanjaju barijere da se upotrebi sila protiv tih ljudi. U našem društvu moramo sprečiti da se raspiruje strah i mržnja prema ljudima na bazi njihovog porekla, boje kože ili religije", rekao je Šider.
On je podsetio da rasizam nije fenomen prošlosti.
"Pegida je jedan od njegovih izraza", kaže lider socijaldemokratskih saveznih poslanika.
"Raduje nas da ljudi iskazuju civilnu hrabrost i izlaze na ulice da protestuju protiv antiimigracione retorike i antimuslimanske hajke«, kazao je Šider o demonstracijama Pegide u ponedeljak koje su okupile dvadesetak puta više onih koji su protestovali protiv Pegide.
Među nekoliko stotina pristalica Pegide bilo je i onih koji su pokazivali Hitlerov pozdrav i izvikivali parole protiv Jevreja, podseća Šider, koji zaključuje da desni ekstremizam još uvek nije iskorenjen u Austriji. U ovo spadaju i rasističke i neonacističke parole koje se pišu po verskim objektima i spomenicima žrtvama nacizma.
"Ne smemo sklanjati pogled. Sva ova nedela su ozbiljna i počinioci se moraju goniti", kaže Šider.