Šta će meni matematika?

Budimo realni: većina kompleksnih matematičkih operacija vam zaista nikada neće zatrebati. Naravno, to ne znači da vam matematika nije potrebna. Naprotiv. Svakoga dana gledate na sat − nemoguće bez matematike. Sabirate cene tokom kupovine − opet matematika. Kartate se, kuvate, trčite, vozite se − za sve vam je neophodna matematika.

„Ali to ne važi za mene… ”

Sada ćete pomisliti: „Ja hoću da budem muzičar. Tu nema brojki!” Tačno, ali matematika vam je i dalje neophodna. Muzičkom harmonijom caruje matematika. Krenimo i korak dalje: matematika je neophodna u arhitekturi, dizajnu odeće i nameštaja, auto industriji, pravu, medicini, biologiji, kozmetici... Tek tada stižemo do nauka koje počivaju na matematici: ekonomija, IT industrija, mašinstvo, elektronika, robotika… British Columbia Institute of Technology nedavno je sproveo istraživanje o matematici među kanadskim srednjoškolcima. Iako je ogromna većina đaka imala mnoštvo argumenata protiv učenja ovog predmeta, stručnjaci su uspeli da im kroz životne primere objasne koliko je matematika zapravo moćna i prisutna u svakodnevnom životu.

Matematika nas uči kako da pristupamo problemima

Vratimo se ponovo na matematiku − osnovno čemu vas ona uči jeste da rešavate problem − sagledate ga sa svih strana, upoznate i nađete način da ga uprostite. Prostiji problem svodite na još jednostavniji i nastavljate sve dok ne dođete do poznate situacije, one koju ste već naučili da rešite. Znanje matematike vas „tera” da problemu pristupite sistemski i da ne preskačete korake u njegovom rešavanju. Zato se svima makar jednom dogodilo da zadatak nije bio tačan ako samo ispišete (tačno) rešenje. Važan je postupak, a on se može primeniti na bilo koji problem u životu.

Nažalost, većina profesora i nastavnika matematike propusti da ovakvo viđenje matematike podeli sa svojim učenicima, pa je matematika već dugo najneomiljeniji školski predmet.

Matematika radi za vas

Lepota matematike je i u tome što one koji matematiku razumeju, sprema za rešavanje mnoštva prepreka u drugim naukama. Američki National Council of Teachers of Mathematics istraživao je u čemu se ogleda dobrobit koju donosi znanje matematike. Na primer: većina američkih koledža, kao jedan od uslova za upis, traži da je kandidat matematiku u srednjoj školi učio bar tri godine; đaci koji su bili dobri u algebri i geometriji na fakultetima su 83% uspešniji od onih kojima je matematika bila bauk; skoro 90% novih zanimanja zahteva znanje matematike iznad srednjoškolskog… Spisak je dug, ali poruka je jasna − matematika je potvrda da želite (i umete) da rešite problem.

Ako vaše dete ima problem s matematikom, računica je jasna: što duže čekate, problem će biti sve veći. Međutim, đacima je podrška u učenju i razumevanju matematike sada dostupna i online. Za „nerešive” zadatke, svoje dete uputite na poseban servis preko koga se do rešenja dolazi za najviše sat vremena.

Na kraju: đaci, ne odbacujte matematiku. Nekima je logična i jasna, drugima − noćna mora, ali uvek će nam biti potrebna. Kada je jednom budete razumeli, a za to vam ne zaista neće biti potrebno mnogo vremena, zavolećete je.