Od Egipta preko Stare Grčke pa sve do danas. Kada su se cenile obline, a kada izrazito mršavo telo... U starom Egiptu, idealna figura bazirana je da simetriji lica, vitkom telu sa uskim ramenima i visokom struku. U staroj Grčkoj, idealna je punija figura i svetlija koža. Za vreme dinastije Han u Kini, idealna zena je imala tanak struk, krupne oči, bledu kožu i mala stopala.
Doba Renesanse donosi nešto sasvim drugačije – punije grudi, široke kukove i zaobljen stomak. Ovaj igled još više je naglašen u viktorijanskoj Engleskoj. Smatralo se poželjnim da se bude puniji.
20-te godine 20.veka donele su ženski izgled koji se više podećao na dečački. Ravne grudi, neistaknut struk, kratka frizura. Tek u zlatnom dobu Holivuda, od 30-ih do 50-ih godina 20. veka, idealna ženska figura postaje figura tzv. “peščanog sata”. Telo sa oblinama, uzak struk i velike grudi postaju simbol ženkog seksipila. Međutim, već u 60. godinama, idealan izgled je izgled adolescentkinje, vitka figuran bez izraženih oblina.
Glavni atribut su duge, tanke noge.Era supermodela donosi nešto potpuno novo. Idealna ženska građa je atletska. Visoke devojke zategnutog tela ali sa oblinama, smatrane su savršenim.90-te su suprotnost, mršavost, prozirna koža i androgenost su in. I na kraju, današnja lepota, od 2000. do danas. Ženka figura koja sve više podseća na Barbiku – ravan stomak, velike grudi, isturena guza, razmak između butina. Vitka ali ne mršava. Nije ni čudo što se veliki broj žena koje žele tako da izgledaju odlučuje na plastičnu hirurgiju.