BEOGRAD - Tokom pedesetih godina prošlog veka 50.000 dece između pet i 15 godina starosti u Srbiji lečeno je zračenjem od epidemije zaraznog gljivičnog oboljenja kože glave (Tinea capitis), u narodu poznatog kao kosopasica.
Takav tretman tim ljudima danas ozbiljno ugrožava život jer je veliki broj njih oboleo od tumora u predelu glave i vrata. U celoj bivšoj SFRJ zračenju x-zracima između 1950. i 1959. godine bilo je podvrgnuto 100.000 dece, iako se ova bezazlena bolest i bez lečenja povlači tokom puberteta.
Masovna kampanja
Masovna kampanja vođena je uz podršku Unicefa, koji je obezbedio finansijska sredstva, opremu i logistiku, sve do pronalaska leka „grizeofulvina“ 1959. godine.
Postupak lečenja sastojao se od zračenja glave, ali ne odjednom, već svaki dan po jedna ili dve od ukupno pet određenih delova lobanje. Kada bi se završilo zračenje, deci je stavljana bela „gipsana“ Lajmova kapa od očvrslog koloidnog rastvora, nalik na kacigu, i oni su otpuštani kući.
Kapa je skidana posle 21 dan, a s njom je otpadala i kosa. Dete je ostajalo ćelavo nekoliko nedelja. Preostale vlasi uklanjale su medicinske sestre pincetom. Posle ovako agresivne epilacije lekovi u obliku masti mogli su bez smetnje da se nanose na golu kožu.
- Odveli su nas na lečenje pod pretnjom. Tako je bilo u ono vreme. Osećali smo se kao u logoru. Svi su nas zvali mesečari zbog toga što smo nosili bele „gipsane“ kapice posle zračenja - pamti Živanka Kecojević iz sela Dragojevac.
Povraćanja i glavobolje
Lečena deca neposredno po zračenju nisu imala većih neugodnosti osim, u nekim slučajevima, povraćanja, glavobolje i iritacije kože. Nekima se nije vraćala sva kosa već su ostajali pečati.
Prema dokumentaciji iz gradskog arhiva, samo u Beogradu lečeno je 25.000 dece. Ovu šokantnu priču o tome kroz kakve su traume prolazila ta deca i s čime se danas suočavaju u poznim godinama dok se bore sa teškim oblicima karcinoma, pročitajte u prvom broju nedeljnika Njuzvik Srbija, koji danas besplatno poklanjamo uz Kurir.