Iako je američki državni sekretar Džon Keri negirao juče da postoje razlike između SAD i Evrope, neki vodeći američki senatori oštro su kritikovali Nemačku i druge zemlje Starog kontinenta jer se protive tome da Vašington pošalje oružje ukrajinskim snagama.
Dolivanje ulja na vatru
Najoštriji kritičar te mere je nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je i juče naglasila da je vojna pomoć Ukrajincima nedopustiva jer bi predstavljala dolivanje ulja na vatru u zategnutim odnosima sa Moskvom. S druge strane, američki predsednik Barak Obama, ni bilo ko od njegovih najbližih saradnika eksplicitno ne navode da će Vašington doneti odluku o naoružavanju Ukrajinaca, ali je u subotu potpredsednik SAD Džozef Bajden naglasio da će njegova zemlja nastaviti da pomaže Ukrajincima.
- Zbog Putina svet izgleda drugačije nego 2012. Amerika će ipak i dalje pomagati Ukrajini kako bi ta zemlja mogla sama da se brani - naglasio je Bajden.
Pojedini zvaničnici SAD čak su uputili kritike na račun Merkelove i francuskog predsednika Fransoa Olanda što su previše blagi prema Putinu i što su dozvolili da postavlja uslove kada je reč o rešenju ukrajinske krize.
To bi, kako su naveli, moglo da dovede do prekrajanja evropskih granica, što je apsolutno nedopustivo. Podsetimo, spekuliše se da je jedno od mogućih rešenja posle sastanka Merkelove, Olanda i Putina u petak u Moskvi to da se Donjeckoj i Luganskoj oblasti na istoku Ukrajine omogući veći stepen autonomije. Ipak, nemačka kancelarka danas putuje u posetu Americi, gde bi trebalo da se sretne s predsednikom Obamom.
Sastanak Kerija i Lavrova
Kada je reč o slanju oružja Ukrajincima, u Minhenu se oglasio i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, rekavši američkom sekretaru Keriju tokom sastanka da će plan Vašingtona da snabdeva oružjem i vojnom opremom kijevsku vladu pratiti nesagledive posledice.
To preti da naruši napore u postizanju političkog rešenja krize na istoku Ukrajine - naglasio je Lavrov.
Diktiranje Ruski predsednik o novom mirovnom susretu
DOLAZIMO NA SASTANAK U MINSK AKO ISPUNITE USLOVE
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je juče da će samit Rusije, Ukrajine, Nemačke i Francuske biti održan u sredu pod uslovom da do tada bude zadovoljen određeni broj tačaka koje se tiču mirovnog plana o Ukrajini.
- Taj sastanak biće održan pod uslovom da uspemo da se dogovorimo o određenom broju tačaka o kojima smo intenzivno razgovarali u poslednje vreme - naveo je u Putin u poruci beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku.
Samit u Minsku zakazan je pošto su juče o situaciji u Ukrajini i mogućim rešenjima za tu zemlju telefonom dugo razgovarali nemačka kancelarka Angela Merkel i ruski, ukrajinski i francuski predsednik - Vladimir Putin, Petro Porošenko i Fransoa Oland.
Ukratko
Nemačke službe: U Ukrajini 50.000 žrtava
Nemački bezbednosni organi smatraju da je u sukobima na istoku Ukrajine do sada stradalo čak 50.000 ljudi, što je skoro deset puta više od zvaničnih podataka o žrtvama sukoba, ističe Frankfurter alemajne cajtung. Zvanične brojke su, prema tim saznanjima, definitivno preniske i nisu pouzdane.
Sarkozi: Ne krivite Krim što je prišao Rusiji
Bivši predsednik Francuske Nikola Sarkozi poručio je da niko ne bi trebalo da krivi poluostrvo Krim što se odvojilo od Ukrajine i u martu prošle godine na referendumu odlučilo da se pripoji Rusiji.
- Mi smo deo zajedničke civilizacije s Rusijom. Američki interesi prema toj zemlji nisu isti kao interesi Evrope prema njoj. Mi ne želimo oživljavanje hladnog rata između nas i Moskve - objasnio je Sarkozi.
Hamond: Putin je tiranin
Britanski šef diplomatije Filip Hamond juče je optužio ruskog predsednika Vladimira Putina da se, kada je reč o Ukrajini, ponaša kao tiranin iz sredine 20. veka.
Taj čovek je poslao vojsku preko granice i u 21. veku okupirao teritoriju druge zemlje poput nekog tiranina iz 20. veka. Civilizovane zemlje se tako ne ponašaju - rekao je Hamond.