Narodno verovanje

KLETVA GROBOVA: Mrtvih na Zlatarskom jezeru biće onoliko koliko je...

Foto: Zoran Šaponjić
Priču o prokletstvu grobova, koju nažalost potvrđuje veliki broj utopljenika, decenijama prenose meštani Kokinog Broda i okolnih mesta


BEOGRAD - Kad god je Zlatarsko jezero odnelo živote, a smatra se da je bilo kobno za više od 40 kupača ili stradalih u saobraćajnim nesrećama, iznova se mogla čuti priča o prokletstvu grobova.

Decenijama, prenose je meštani Kokinog Broda i okolnih mesta. Oni veruju da će utopljenika biti onoliko koliko je neizmeštenih grobova ostalo u njemu posle izgradnje hidroelektrane “Kokin Brod”.

Prokletstvo i na Ibarskoj magistrali

Slično tvrde i žitelji naselja uz Ibarsku magistralu, na deonici od Stepojevca do Ćelija, ali i oko Majdana kod Gornjeg Milanovca, gde je izginulo na stotine ljudi. Narod tih krajeva veruje da krivac nije samo bahata vožnja, nego i “kletva starih grobova koje je put pregazio”, pišu Novosti.

Foto: Beta
Jedna od stravičnih nesreća kod Gornjeg Milanovca (Foto: Beta)

Ova “objašnjenja” nauka s gnušanjem odbija, ali narodno verovanje je, čini se, jače. Formulisano u tri reči: “Ima tu nešto”, živi i prenosi se iz generacije u generaciju.

Zato se kaže: Počivaj u miru

- Narodno tumačenje učestalih nesreća baš na mestima potopljenih i “preoranih” grobova nije slučajno - kaže Dragomir Antonić, etnolog iz Beograda. - Kad se čovek sahrani, kaže se: “Počivaj u miru”. Većina našeg naroda veruje da se tako uznemiravaju oni kojima je obećan mir. A, ukoliko grobovi baš moraju da se izmeštaju, za to postoje obredi koje narod želi da ispoštuje. Tamo gde je sve urađeno “po direktivi” bez vremena za takve obrede, ostao je nemir u dušama svedoka, koji su ga preneli i potomcima. Otuda duboko ukorenjene priče o prokletstvu grobova.

Ilustracija (Foto: Dragan Kadić)

Zvona potopljene crkve

- Posle obilnih padavina i naglog otapanja snega u proleće 1963. godine, klizale su strme padine Stare planine, survale se i pregradile reku Visočicu. Jezero se brzo punilo i primoralo stanovnike Zavoja na hitno iseljenje. Ostali si neizmešteni grobovi, ali i crkva. Zato ima meštana koji tvrde da se njena zvona čuju čim se malo dublje zaroni - priča etnolog Antonić i podseća da u novovaroškom kraju još ima onih koji pamte gotovo nadrealan i jeziv prizor drvene crkve sa krstom na vrhu, koja plovi Zlatarskim jezerom dok se ono punilo.

- Kada je “doplovila” do brane, verujući ljudi su skinuli krst i odneli ga u selo Vilove gde je kasnije izgrađen novi hram. Kao podsećanje na tu crkvu i nepremeštene grobove, 2005. godine Mileševska eparhija je na ostrvu u jezeru podigla veliki metalni krst.

(Večernje novosti)