Pevač Boba Stefanović preminuo je danas u 69. godini. Pop ikona velike Jugoslavije na našoj sceni bio je više od pola veka.
Počeo je u “Zlatnim dečacima”. I ostao večiti dečak. Sa zlatnom karijerom. Dugom pola veka. Njegova pesma "Obriši suze, draga” kvasila je lica mnogih generacija. Maramice su i dalje u modi. A i suze su O.K.
O Bobi Stefanoviću je reč. Rok i pop-pevaču, bez roka trajanja. Rođen 1946. godine na Čuburi, živio je na Zvezdari u Beogradu.
Pod sjajem zvezda jedne, vrele noći razgovarali smo u njegovom stanu o 50 godina zlatne karijere.
A, počeo je da peva slučajno. Na moru, da bi se dopao jednoj devojčici. Dopalo se devojčici, ali i drugima. I vrlo brzo nametnuo se posebnim stilom i glasom. I baš u vreme kada je u Beograd stigla prva ploča Elvisa Prislija, Boba Stefanović je dobio prvi angažman u klubu “Euridika”. A onda su počeli da stižu pozivi sa radio-stanica. Sa grupom dobrih drugara osnovao je “Zlatne dečake”, prvu, kako se nekad zvalo, vokalno-instrumentalnu grupu (VIS) kod nas. Postali su popularni, ali ne i dugotrajni.
Boba nije lio suze za njima, jer su ga ubrzo proslavile “suze radosnice”. Bobine “Suze” postale su simbol domaćeg evergrina, omekšavajući najtvrđa ženska srca. Uspeh te pesme objašnjava lepom, pevljivom melodijom i iskrenim tekstom. Kompozicija je dodirnula mnoga srca i duše. Zlatni dečak za nju je dobio pet zlatnih ploča. A onda su krenule “Kaži mi da još si uvek sama”, “Čuvaj se vatre srca mog”, pa onda “Ruže”...Sledile su potom godine uspona sa grupom “One i oni”. Kazuje da se tih davnih dana zabavljao sa Lidijom Kodrič, a dobar drug je bio i sa Daliborkom Stojišić, koja je bila mis Floride. A jedne nedelje pridružio im se i Minja Subota. Gotovo nehotice, deset godina pre čuvene “Abe” ova četvorka je drmala, naročito u bivšem Sovjetskom Savezu.
Pre “naše Abe”, Boba je harao celokupnim balkanskim regionom. Davnih godina na festivalu “Zlatni jelen” u Brašovu, u Rumuniji, uspeo je da pobedi i čuvenog Hulija Iglesijasa. Boba je bio prvi, a čuveni Španac tek peti. Pevao je i sa Klifom Ričardom, a otvarala su mu se i vrata pariske “Olimpije” i lanca “Šeraton” hotela.
Važio je za velikog srcelomca. Ali i danas se drži devize da “džentlmeni rade i ćute”. Posle brojnih ljubavnih “turbulencija”, skrasio se u trećem braku. Sreću mu čine i tri ćerke. I sada o boemskom životu “čoveka sa gitarom” svedoče samo priče i anegdote. Uz sokiće i po neku cigaretu.
Iskreno kaže da je bio slepo zaljubljen i da je patio, a ko nije, izgubio je mnogo. Priznaje da su ga žene ostavljale, ali su mu se i vraćale.
Gotovo 15 godina držao je školu pevanja i evergrina. Iz njegovih klupa izašla su danas poznata imena na našoj sceni, kao što su Vlado Georgiev, Ceca Slavković, Filip Žmaher... Od današnjih pevača, osim Georgieva, izdvaja i Željka Joksimovića i tvrdi da bi takvih trebalo da bude mnogo više.
Boba-nacionale, osim po nonšalanciji i stavu antizvezde od drugih kolega se izdvaja i po obrazovanju: završio je filmsku i TV organizaciju, apsolvirao slikarstvo, kojim se i dan-danas aktivno bavi. Na platnima su more, nebo, lepe žene, dakle sve ono o čemu i peva. Mada nije još u godinama da podvlači crtu ispod svoje životne i profesionalne karijere, nameće se pitanje zašto pevač koji prema ispitivanju bečkog Instituta za ljudske glasove, poseduje jedan od pet najraskošnijih glasova u svetu, i koji jednako dobro peva na nekoliko svetskih jezika, nije nastavio svetsku karijeru.
Odgovara da je često pevao u inostranstvu i da je bilo nekih festivala na kojima je postigao zapažen uspeh, ali da je oduvek znao da ne bi mogao da živi bez svoje ulice, svoje familije i svojih drugara.
Slažući utiske o prohujalim i sadašnjim vremenima, naš sagovornik kaže da ne žali mnogo za njim:
"Mislim da su sva vremena lepa i ne želim da dajem prioritet svom vremenu. Jer svako vreme ima neku svoju lepotu, ali i svoje probleme. Reklo bi se, svako vreme ima svoje breme. Možda je moja mladost bila samo malo više romantična", rekao je Boba.
(Novosti)