Slobodan Boba Stefanović sahranjen je juče na Novom groblju u prisustvu članova najuže porodice, prijatelja i kolega.
Pevačeva četvrta supruga Zorica neutešno je stajala pored kovčega, a odmah do nje i Bobina ćerka iz prvog braka Jelena, koja je teško podnela gubitak oca. Suze su joj navirale dok je zajedno s tetkom Svetlanom primala saučešće. Bobin unuk Marko, koji je nosio krst.
Zlatni dečaci
Čuvenog muzičara došli su da isprate i „obični“ Beograđani, kao i njegova braća iz vokalno-instrumentalnog sastava „Zlatni dečaci“, s kojima je davne 1962. započeo karijeru, prvo kao gitarista, a kasnije i kao pevač. Od Stefanovića su se oprostili i Maja Odžaklijevska, Lana Toković, Lokica Stefanović i Suzana Mančić.
- Boba je bio moj uzor. Sa svojim drugaricama često sam obitavala po Kalemegdanu i ushićeno gledala u njega koji se tu zadesio. Životi su nam se ukrštali i imala sam privilegiju da ga poznajem - prisetila se Mančićeva.
Za Lanu Toković Boba je bio poseban u svakom smislu.
- Svog prijatelja iz detinjstva pamtiću po glasu, originalnosti, strogosti, prekosti... Naređivao mi je da ostavim cigarete i da prestanem da kašljem. Krivo mi je što nije ispraćen na višem nivou - poručuje Tokovićeva.
Pun umetničke duše
Svog prijateljstva sa Stefanovićem prisetila se i Maja Odžaklijevska.
- Zajedno smo počinjali karijeru. Uradio mi je portret, a ja sam ga podržavala jer je bio pun umetničke duše. Pamtiću ga po toploj reči, zajedničkim letovanjima, po muzici koju je stvorio, platnima koje je uradio - kaže Maja, a nadovezuje se Lokica:
- Zabavljala sam se s Borkom, koji je, nažalost, prvi otišao iz grupe „Zlatnih dečaka“. S Bobom sam prvi put osnovala grupu „Džez bal“. Bili smo tandem koji je počeo nešto novo. Bio je zvezda solo pevanja, šmeker i pravi boem.
Boba Stefanović preminuo je u ponedeljak, u 69. godini, od raka kostiju.