U bogoslužbenom kalendaru ovaj praznik obeležava se crvenim slovom od 4. veka nove ere, a od 2002. godine u Srbiji se slavi kao Dan državnosti. Sretenje Gospodnje je od suštinske važnosti za hrišćanstvo jer ukazuje na prvi susret Spasitelja Isusa Hrista sa ljudima. Aleksandar Sredojević, paroh u Crkvi Svetog Save na Vračaru, ističe da je Sretenje praznik Gospodnji kada je Simeon Bogoprimac primio Gospoda Isusa Hrista na ruke.
Bog u telu
- Po jevrejskom zakonu, svako dete je donošeno u hram 40 dana posle rođenja. Simeon Bogoprimac je bio starac duhovnik, prevodilac Svetog pisma. Kada je prevodio tekst proroka Isaije iz Starog zaveta, u kome je rečeno da će devojka začeti i roditi sina i nadenuti mu ime Emanuil (S nama Bog) i kad je hteo da napiše „mlada žena“, anđeo Gospodnji mu je zadržao ruku i rekao da će on za života dočekati ispunjenje tog proroštva. I ono se ispunilo kada je Bogorodica donela bebu Isusa Hrista u hram. Preko Simeona, susret sa Isusom Hristom je bio susret ljudskog roda sa Bogom u telu. To za hrišćanstvo znači da se u Hristu, kao novom Adamu, svi iskupljuju iz greha, satane i smrti - kaže Sredojević.
Predanje kaže da su prvom ulasku Isusa Hrista u hram u Jerusalimu prisustvovali i fariseji i o tome obavestili cara Iroda. Uveren da je to novi jevrejski car, kako su najavili proroci sa istoka, car Irod je naredio da se Isus ubije, posle čega je poubijano 14.000 muških beba njegovog uzrasta. Zahvaljujući upozorenju anđela božjeg, Bogorodica je sa malim Isusom otišla u Misir i tako ga spasla.
Ništa se ne radi
Sretenje se slavi od vremena cara Justinijana 544. godine. Tada je u Carigradu i okolini vladala epidemija kuge koja je dnevno odnosila 5.000 života, a pustoš je napravio i katastrofalan zemljotres u Antiohiji. Na Sretenje su održane masovne molitve i nesreće su prestale, pa se od toga vremena taj dan počeo praznovati kao veliki praznik Gospodnji. Sretenje se uvek slavi 40. dan od Božića i na taj dan se ništa ne radi.