Sretenje se kao Dan državnosti Srbije slavi od 2002. godine kao spomen na dan kada je na zboru u Orašcu 1804. dignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. donet prvi Ustav Knjaževstva Serbije, čime je zaokružena „srpska revolucija“, koja je trajala 31 godinu.
Turski zulumi
Karađorđev ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje. Beogradski pašaluk oslobođen je 1807, ali je sudbinu ustanka odredio ishod rusko-turskog rata, koji se završio potpisivanjem mira u Bukureštu 1812. godine. Prvi srpski ustanak ugušen je u krvi godinu kasnije.
Posle sloma ustanka, Miloš Obrenović, kao najznačajnija ličnost u Beogradskom pašaluku, predao se Ali-agi Serčesmi. Sulejman-paša Skopljak je u Obrenoviću pronašao saradnika i postavio ga je za baš-kneza Kragujevačke, Rudničke i Čačanske nahije.
Turci su nastavili da čine zulume, pa je u jesen 1814. okolini Čačka izbila Hadži Prodanova buna. Miloš Obrenović se stavio ubrzo na njeno čelo, a onda je sa nekoliko knezova pomogao njeno gušenje.
Od njega je sve krenulo... Karađorđe Petrović
Apsolutizam
Miloš Obrenović je 1815. u Takovu digao Drugi srpski ustanak. Posle četiri meseca borbi i Napoleonovog poraza na ruskom frontu Turska je bila primorana da sa Srbima potpiše mir.
Milošev apsolutizam doveo je do mnogobrojnih buna čiji je cilj je bio da se njegova vlast ograniči, što je na kraju rezultiralo donošenjem Sretenjskog ustava, kome je prethodila Miletina buna iz januara 1835.