Na inicijativu kneza Miloša Obrenovića, Sretenjskim ustavom je srpska zastava određena kao trobojka - crveno, belo, plava, s grbom u sredini, na kom je krst s četiri ocila opasan zelenim vencom hrasta i maslinovog lista.
Raspored boja je uzet po ugledu na holandsku zastavu, koju je ranije Petar Veliki uzeo za model ruske zastave, pa je prihvaćena kao panslavenska kombinacija boja.
Međutim, kao i Sretenjski ustav, Rusi i Turci su na nož dočekali i srpski predlog zastave. Ruse je srpska zastava asocirala na francusku i ideje Francuske revolucije. Kako bi privoleo ruskog konzula da odustane od opstrukcije srpske zastave, knez Miloš mu je poklonio zlatan pehar ukrašen dijamantima i dragim kamenjem. Rus je poklon uzeo, ali je nastavio da se buni protiv zastave. Posle suspendovanja Sretenjskog ustava, knez Miloš je pokušao da umilostivi Ruse predlogom da srpska zastava bude u beloj, plavoj i crvenoj boji, kao ruska. To je ruski konzul doživeo kao uvredu, nakon čega je knez Miloš u očaju rekao sultanu: „Okreni je, bre, naopačke.“ Sultan je taj predlog prihvatio, ali je zahtevao da se na tu zastavu stave četiri zvezdice kao oznake vazalstva. Tako je grb modifikovan.
SRETENJSKI USTAV: Rusi i Turci promenili srpsku zastavu
Objavljeno
15.02.2015. 0:30h
→ 01.10.2017. 0:00h
Raspored boja je uzet po ugledu na holandsku zastavu, koju je ranije Petar Veliki uzeo za model ruske zastave, pa je prihvaćena kao panslavenska kombinacija boja