I već 40 godina o njemu se ništa ne zna, a teorije o pozadini nestanka cvetaju. Dok jedni tvrde da ga je ubila mafija, drugi veruju da iza svega stoji američka vlada, a nekoliko osuđenih ubica priznalo je da su ga likvidirali po nalogu mafije, iako za te tvrdnje nisu pružili nikakav dokaz.
Džejms Hofa rođen je 1913. u mestu Brazil u Indijani, u radničkoj porodici. Već sa 14 godina napustio je školu i postao fizički radnik, a od mladosti je bio i deo sindikata, kroz čije redove je munjevito napredovao.
Munjevit uspon
Potpredsednik sindikata kamiondžija ili popularnih Timstera (iako nikad nije radio kao vozač kamiona) postao je 1952, a od 1958. do 1971. bio je i predsednik te organizacije. S obzirom na to da je sarađivao s mafijom, našao se na udaru zakona, a 1967. završio je u zatvoru „zbog prevare, pokušaja davanja mita i uticaja na porotu“. Osuđen je na 13 godina robije, ali ga je tadašnji američki predsednik Ričard Nikson pomilovao 1971.
Iako se s Niksonom dogovorio da se ne bavi sindikalnim aktivnostima, Hofa je pokušao da povrati svoj uticaj na Timstere. Međutim, upravo dok je pokušavao da sastancima s važnim sindikalcima i mafijašima ponovo dođe do položaja, jednostavno je nestao.
Svedočenja i priznanja
- Gde je Džimi Hofa? Kako je moguće da toliko poznata osoba - koju su poštovali sindikalci, a kritikovali zvaničnici vlade - jednostavno nestane? Da li je bivši vođa Timstera sahranjen ispod stadiona Džajantsa, kao što se priča? Neke stvari su nesporne - poslednji put je viđen 1975, a 30. jula 1982. proglašen je mrtvim. Spekulacije su počele odmah posle nestanka. Njuzvik je spominjao mogući motiv ubistva - Hofa je osporavao vođstvo novog lidera Timstera Frenka Ficsimonsa. Međutim, Ficsimons je sarađivao u istrazi i čak ponudio 25.000 dolara nagrade za informacije o njemu. Bio je sumnjiv i Provencano jer se pretpostavljalo da Hofa želi da javnosti predstavi njegove veze s mafijom - piše Donald Altšiler u enciklopediji „Teorije zavera u američkoj istoriji“.
U julu 1982, dodaje on, pojavio se i svedok koji je pred Senatom rekao da je Hofa „isečen na komade, poslat na Floridu i bačen u močvaru“.
Postoji još mnogo teorija, a na veliki broj njih uticali su različiti kriminalci. Osuđeni ubica Donald Frankos rekao je Plejboju da je on bio umešan u zaveru da se ubije Hofa i da su njegovi ostaci pomešani s betonom korišćenim za izgradnju stadiona Džajantsa. Nešto kasnije je i drugi osuđeni ubica Riki Pauel tvrdio da je učestvovao u ubistvu i da njegovo telo pluta ispod brane u Mičigenu. Ni ta teorija nikad nije dokazana.
Slična stvar dogodila se i 2009, kada je serijski ubica Ričard Kuklinski, poznat po nadimku Ledeni čovek, rekao da je on ubio Hofu, i to za mafiju.
- Plaćeno mi je 40.000 dolara da ubijem Hofu. Ugrabio sam ga na parkingu ispred restorana i onesvestio, a kad sam ga odvezao odatle, izbo sam ga lovačkim nožem. Telo sam spalio u velikom buretu. Gorelo je oko pola sata, a onda sam ga bacio u neki auto na otpadu, koji je smrvljen i poslat u Japan - rekao je on.
Naravno, ni za to nije bilo nikakvih dokaza.
Slično je i s nekadašnjim „timsterom“ Frenkom Širanom zvanim Irac. On je na samrti priznao da je ubio prijatelja i rekao da je to uradio u svom domu. Ispitivanje pronađene krvi pokazalo je da nije reč o Hofi.
Nova istraga 2012.
UZALUDNA POTRAGA ZA GROBOM
Policija je 2012. godine ponovo pokrenula slučaj Džimija Hofe kada im je jedan doušnik rekao da je prisustvovao sahrani tela vođe Timstera u Rouzvilu u Mičigenu. Počela je pretraga, ali ni posle nekoliko dana telo nije otkriveno. Policija je zaključila da u delu u kojem je Hofa navodno sahranjen nije bilo ljudskih leševa.
NEVEROVATNO Sindikalac izveo atentate
HOFA UBIO DŽONA I ROBERTA KENEDIJA?
Iako je u poznatoj misteriji žrtva, postoji teorija zavere po kojoj je Džimi Hofa krivac za ubistvo nekadašnjeg američkog predsednika Džona Kenedija. Naime, Frenk Ragano, advokat mafijaša, u svojoj autobiografiji tvrdi da je Džimi Hofa sa Santosom Trafikanteom i Karlosom Marselom 1963. rekao da planira da ubije lidera SAD, i to da bi na taj način uklonio njegovog brata Roberta, koji je kao tužilac podigao optužnicu protiv Hofe.
- Nešto kasnije, kad se atentat dogodio, rekao mi je: „Rekao sam ti da mogu to da izvedem. To znači da Robert više neće biti tužilac“ - napisao je Ragano.
Kako tvrdi, upravo to je bio razlog što je Hofa 1975. nestao - želeli su da ga spreče da svedoči o ubistvu. Iste godine kada je ispario s lica zemlje, ubijen je i Sem Ðankana, koji je takođe bio osumnjičen za učešće u ubistvu Kenedija.
Iako je uloga sindikalaca u smaknuću Džona Kenedija 1963. teško dokaziv a, mnogo više sumnji postoji da je bio jedan od organizatora ubistva na samog Roberta Kenedija 1968. Čak je i federalna komisija, koja je ispitivala ubistvo 1979. godine, saopštila da je Hofa imao motiv da ubije državnog tužioca koji ga je oterao u zatvor.