Jedan od razloga za ovu zastrašujuću statistiku, po kojoj skoro svakog vikenda postoji neki slučaj nasilja u porodici sa tragičnim ishodom, jeste taj što žene u Srbiji tradicionalno traže opravdanja za nasilnika, krivicu preuzimaju na sebe, a batine trpe predugo. Neretko i do smrti.
Traže krivicu u sebi
- U Srbiji preovladava patrijarhalni model društva u kom su za sve neuspehe krive žene! Naučene su da prihvataju to, muškarci im određuju pravila života, ponašanja, razmišljanja. Muškarci su, bez obzira na kvalitete, na rukovodećim položajima, oni su šefovi i na poslu i u životu - objašnjava Vesna Stanojević, koordinatorka sigurnih kuća i direktorka Savetovališta protiv nasilja u porodici.
Većina žrtava porodičnog nasilja sklona je da krivicu traži u sebi, a nije neuobičajeno ni da žene osećaju sramotu jer su pretučene.
- Kroz nametanje osećaja krivice ili sramote stvara se i trend ćutanja i zataškavanja istine, koji dovodi do ovakvih crnih statistika i činjenice da je samo od početka godine pet žena nastradalo u porodičnim svađama, a 400 je potražilo spas u sigurnim kućama - naglašava Stanojevićeva.
Ekonomska zavisnost
Ona kao jedan od glavnih razloga za neprijavljivanje nasilja navodi finansije:
- Većina žena ćuti i trpi jer su ekonomski zavisne, žive od onoga što im muškarac udeli. Često se dešava da žrtve pokušavaju da opravdaju nasilnika: „Iznervirao se“, „Nije mu bio dan“, „Ja sam kriva“... Strah je isto veliki deo torture, žene se plaše šta će nasilnik da uradi i kako će im se osvetiti ako nekom ispričaju ili ga prijave. Često su cele porodice umešane u nasilje, pa ako grubijan završi u policiji, njegov otac, brat, kum može da završi započeto.
Poznate ličnosti žrtve nasilja
POKUŠAVAJU DA UMANJE KRIVICU NASILNIKA
Maja Marijana
Neke stvari ne mogu da prećutim, imam mnogo svedoka i ne bih mogla da demantujem događaj. Mogu da vam kažem da Mladen i ja radimo na našem odnosu zbog deteta, ipak je on njen otac. A šta će biti, pokazaće vreme. On i ja sarađujemo poslovno, ali privatno nemamo nikakve odnose. Dugo smo zajedno i ne želim više da govorim o tome.
Ana Ramadanovski
To nije ništa čudno za Adila i mene. Posvađali smo se, on me je šutnuo u stomak i vukao za kosu. Ali ja ga mnogo volim! Ne pada mi na pamet da mu se vratim, ali ga neću krivično goniti jer je on otac našeg deteta.
Ana Marija Žujović
Istina je da me je Vlada pretukao, ali ja i dalje ne mogu da verujem. U šoku sam. On je dobar dečko i ne znam zašto je to uradio. Od svih drugih ljudi bih to očekivala, ali ne od Vladimira. On nikad nije digao ton na mene, a kamoli ruku. Iskreno, nisam očekivala ovakav kraj. On je više povređen u ovoj priči, ja jesam fizički, ali on je mentalno.
Goca Tržan
Prvi put kada je bivši dečko to uradio, nisam ga ostavila, ali kada se ponovilo - jesam. Udario me je i probio mi bubnu opnu. Ne želim toga da se sećam, ali dobro je da se zna, jer se takve stvari dešavaju i o njima ne treba ćutati.
Vesna Vukelić Vendi
Mislim da svakoj devojci može da se dogodi da pogreši i dozvoli sebi da bude sa nekim ko je maltretira. Tada sam imala 21 godinu i zabavljala sam se s dečkom koji je počeo da me maltretira. Srećom, nikada nisam bila pretučena toliko da imam podlive i prelome. Nisam mu ostajala dužna, pa kada je on nasrtao na mene, i ja sam njega šibala.
Vesna Stanojević
NIJE SRAMOTA, PRIJAVITE NASILJE!
To može da se desi svakom od nas, čak i posle mnogo godina braka, čak i ako mislimo da naš partner nikada ne bi podigao ruku na nas... Ako se jednom desi, velika je šansa da će se ponoviti. Nemojte da čekate da se neko „promeni“. To nije sramota nijedne žene pojedinačno, već samo nasilnika. Progovoriti i prijavite nasilje što pre! - savetuje Stanojevićeva.
Za pomoć se možete obratiti sigurnoj kući u Beogradu, koja se nalazi na novoj adresi, u Mileševskoj 30a.