Ova žena, kaže da njeguje porodičnu tradiciju salivanja strave dugu 215 godina. Nemir, strah, nesanica, trzanje u snu, glavobolja, depresija, noćne more… samo su neke od pojava koje se na našim prostorima odvajkada leče specifičnom metodom – salivanjem strave.
Godinama gospođa Beba, rodom iz Orašja, a nastanjena na dve adrese (Sarajevo i Orašje) salivanjem strave, dovama i duhovnim tretmanima leči ljude od bolesti za koje zvanična medicina nema leka. Oslobađa svoje "pacijente" od svih vrsta strahova, umora, nesanice, "sihira", nagaza, mucanja...
Ovaj dar lečenja nasledila je od svoje nane. Zapravo, salivanje strave je porodična tradicija ugledne posavske familije duga 215 godina. Bebom je zovu od milja, još dok je bila devojčica.
Naglašava da ona Posavka i Sarajka nema nikakve veze sa Bebom Isceliteljkom iz Sarajeva, niti da stravu saliva ili pomaže ljudima iz komercijalnih razloga.
"Najsrećnija sam kada pomognem nesrećnoj osobi. Imam sve u životu, ali nisam srećna kada vidim ili čujem da neko pati, a leka mu nema. Nema veće sreće nego nekome doneti radost, zdravlje, duševni mir...", kaže i dodaje da salivanje strave nije nikakva gatka.
"Ona je veoma korisna za ljudski um i srce. Ali ima ljudi koji misle drugačije, pa ne bi volela da se piše kako se zovem. Ne bi volela ni zbog ostale familije", pojašnjava. Ima dve adrese boravka: Sarajevo i Orašje. Dolaze joj ljudi odsvuda, iz cele BiH, susednih zemalja, Evrope, Amerike.... Svako dođe sa svojom pričom i sa svojom nevoljom. Od radnika, pa do doktora, političara, sportista, glumaca i pevača.
Kaže da stravu mora salivati pobožna žena, pokrivena i obrazovana, posebno u islamskom duhu.
"Strava je najbolja za otklanjanje straha, rastresenosti i ružnih snova. Pomogne i kod otkrivanja drugih tegoba. Ako je za doktora, ja insana šaljem njima, a ako je hodžinsko, počinjemo sa duhovnim tretmanima i posetama turbetima u Orašju ili Sarajevu.
Osnovni element pri salivanju strave je komad olova, na koji se pre početka obreda prouče Kuranska sura i dove. Onaj kome se strava saliva sedne pored peći a glavu mu se pokrije crvenom čohom. Olovo se baca u hladnu vodu i to nad glavom, rukama i nogama. Ritual se ponavlja tri puta, a posle svakog od tri salivanja, olovo se pogleda, jer kada u tečnom stanju padne u hladnu vodu poprima poseban oblik. Tad se gledaju figure i tumači se koji je razlog straha.
S prvog salivanja, na glavu, uglavnom se otkrije razlog straha. Olovo poprimi oblik čoveka, žene ili neke životinje. Posle salivanja na glavu, isto olovo se ponovo rastopi i onda saliva na prsa. Tu se otkrije koliko je jak negativni uticaj. Figura je sada drugačija. U sredini se izdvoji komadić koji predstavlja srce, a oko njega su iglice. Strah se konačno otklanja salivanjem na noge.
Nakon toga olovo se prikupi i zamota u papir, a onaj kome je salivana strava mora izaći na vrata i pogledati u nebo. Time je salivanje završeno. Olovo se baci u reku.
Marta i Josip H, Orašje: Danas je naša ćerka petnaestogodišnjakinja. Mi smo najsrećniji ljudi na zemaljskoj kugli. Dobili smo je, kada smo bili izgubili svaku nadu da ćemo se zvati roditeljima. Dragi Bog nas je spojio sa divnom i plemenitom Bebom, Božijim darom na Zemlji.
Bila je nedelja. Vraćale smo se s mise moja majka, tetka, komšinica i ja. Sele smo na klupu i gledale decu kako se bezbrižno igraju. One vesele, nasmeane, a ja tužna. Srce samo što nije puklo... S decom se igrala i gospođa Beba, koju do tada nisam poznavala.
Verovatno ju je dragi Bog poslao. Odjednom me pogledala, i upitala zašto sam tužna. Moja majka joj je kazala da sam tužna i da plačem kad vidim tuđu decu, jer svoje ne mogu imati. Beba me gledala jedno vreme i vrlo autoritativno kazala da ja mogu imati dece i da ću biti majka, ako poslušam njene savete.
Pristala sam da je posetim. U njenoj kući mi je salila stravu, provela me kroz "šuplju hamajliju", obavila je još neke verske molitve. A onda je stala sa tretmanima. Rekla je da bi muž i ja morali zaklati kurban i otići na Turbe šehida u Orašju da zapalimo sveću. Kazala je, da ako muž na to ne pristane, nema potrebe dalje da radimo tretmane.
Moj muž je tada obećao da će zaklati bika, ali samo da postanemo roditelji. Sledili smo Bebine upute. Nepuna četiri meseca kasnije ostala sam u drugom stanju. Čudo se desilo, zahvaljujući Bebinim tretmanima. Dobili smo ćerkicu, a u Bebi doživotnog kućnog prijatelja.
Samir. J. (28), Ilijaš, državni službenik: Kao dete sam se, vraćajući se od druga, kroz mračnu ulicu, uplašio pasa lutalica. Počeo sam da mucam. Noću nisam smeo sam da spavam, u mračnom prostoru bih dobijao napade panike.
Moja nana me je odvela do gospođe Bebe, salila mi je stravu. Nakon toga ja se više ne plašim mraka, nestalo je mucanje, ne bojim se pasa, nemam straha od visine, nemam ni loših snova. Ja, definitivno, verujem da u stravi ima nešto. Jer, vodali su me od doktora do doktora, odlazio sam ne neke terapije, dobijao tablete. Ništa nije pomoglo, a strava jeste.
Odustao od starijih žena
Meho V. (31), Brčko: Nikada mi neće biti jasno, ali ja sam u pubertetskim danima i kasnije kao momak, imao velikih problema u porodici, među prijateljima, poznanicima, u kafani... Kao momak od 17 – 18 godina "lepio" sam se za starije žene. U nekoliko navrata sam upadao u krajnje nezgodne situacije. Jednom, me je pretukao muž starije gospođe u trgovini, kojoj sam se ja udvarao.
Mlade cure me nisu interesovale; što starije, to bolje. Moja majka me je odvela do gospođe Bebe. Ona mi je salila stravu... Nakon toga sam se unormalio, počeo sam se zabavljati sa mladim curama. Oženio sam sedam godina mlađu devojku od mene.