NJUJORK - Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) promovisao je u Njujorku svoj časopis "Horizonti" (Horizons) i tim povodom je održao panel "Zapad i Rusija: novi hladni rat?". CIRSD, čiji je osnivač bivši predsednik GS UN Vuk Jeremić, predstavio je pre nedelju dana i u Beogradu drugi broj časopisa koji taj centar izdaje i tom prilikom organizovao panel na istu temu.
U Harvard klubu u Njujorku sinoć su o ovoj temi govorili stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN Vitalij Čurkin, bivši premijer Australije Kevin Rad, bivši nemački ministar odbrane Karl Teodor cu Gutenberg i profesor Kolumbija Univerziteta Džefri Saks, a moderator panela bio je predsednik CIRSD Vuk Jeremić.
"Pokazali smo da je moguće napraviti svetski proizvod u Srbiji i da je moguće organizovati raspravu o svetskim temama van Srbije, u organizaciji nečega što dolazi iz Srbije, i mislim da zbog toga imamo razloga da budemo zadovoljni", izjavio je Jeremić posle skupa.
"Danas su u Njujorku razgovarali vodeći autoriteti na temu odnosa Rusije i Zapada, raspravljali su o najnovijem broju časopisa koji se bavi temama odnosa Rusije i Zapada i nadam se da ćemo i u budućnosti, u sledećim brojevima, biti u prilici da se na adekvatan, svetski i vrhunski način bavimo najvažnijim pitanjima međunarodnih odnosa", zaključio je on.
Tokom panela, bivši nemački ministar odbrane Karl Teodor cu Gutenberg je ukazao da nije lako utvrditi ko je kriv za situaciju u Ukrajini, te da krivaca ima više - na svim stranama. On je, takođe, ocenio da slučaj Krima ne može da se poredi sa slučajem Kosova, već da je Krim bio, istorijski i činjenično, u sasvim drugačijoj situaciji.Prema njegovim rečima, referendum na Krimu nije sproveden na odgovarajući način.
Ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin je rekao da je EU ranije odbijala da sa Rusijom razgovara o tome šta bi moglo da se dogodi u Ukrajini, ali je istakao da postoji mogućnost za saradnju kako bi se prevazišla ukrajinska kriza i da, kada se izvuku pouke, postoji nada u novi početak.
"Za mene je najsnažniji argument rezultat ankete koju je sproveo nemački institut pre dve nedelje u Ukrajini o tome šta ljudi misle o mogućnosti ponovnog ujedinjenja sa Rusijom. Devedesettri odsto ispitanika je reklo 'da'", istakao je Čurkin.