Tanja Miščević: Nije tačno da Srbija nema koristi od EU

Fonet
Srbija je od 2000. godine do danas od EU dobila skoro tri milijarde evra, što je oko 194 miliona evra godišnje

BEOGRAD - U Srbiji postoji veoma mali nivo evroskeptika, izjavila je šefica pregovaračkog tima sa EU Tanja Mišević i naglasila da nije tačno da Srbija nema koristi od EU. “Nema države u kojoj ne postoji evroskepticizam“, rekla je Miščevićeva i ukazala da je u Srbiji malo stranaka, grupacija i pokreta koje su protiv evrointegracija.

Ona je navela da je Srbija od 2000. godine do danas od EU dobila skoro tri milijarde evra, što je oko 194 miliona evra godišnje i dodala da EU pomaže Srbiji i u jačanje svih institucija, izgradnji infrastrukturnih objekata, škola, bolnica, obnovi elektroenergetskog sistema.

“Samo za poplave smo iz evropskih fondova dobili 80 miliona evra. Nema drugog modela koji nam može pomoći da sva ključna pitanje od reforme pravosuđa do energetike dovedemo u sklad sa onim što je naše okruženje, a to su države članice EU", kazala je Miščevićeva.

Cilj Srbije nije samo članstvo u EU već izgradnja moderne i stabilna države koja može da postane članica EU.
“Nama je zato važnije da radimo i da se pripremamo i budemo spremni nego sam trenutak otvaranja pregovora“, rekla je Miščevićeva. Ona je najavila da sredinom marta očekuje da Evropski parlament usvoji Rezoluciju o nepretku Srbije u evrointegracijama. Govoreći o stanju o medijima, Mišćević je rekla da teško može da se kaže da postoji cenzura, kada se o tome priča svaki dan.

“Priča o tome šteti Srbiji, jer oduzima vreme da stalno objašnjavate te stvari, pitanje medija može i mora da se uredi. Za to je potrebno definisati strateške pravce za tu oblast, doneti zakonska i podzakonska akta“, rekla je Miščevićeva i dodala da se ta oblast "postavlja na svoje noge"upravo u vreme pregovora za pristupanje EU.
Kada je reč o Železari Smederevo, Miščević je napomenula da je država završila proceduru popisa do sada date državne pomoći i da smo se obavezali da više neće biti te pomoći Železari, zbog toga što budžet Srbije više ne može time da se opterećuje, kao i zbog obaveza prema ŠP-u i MMF-u.

“Krajnji cilj je privatizacija Železare, a i EU je nekoliko puta najavila da su spremni da razgovaraju sa Srbijom o toj temi“, dodala je Mišćević.