Samo 70 kilometara od Vašington Di Sija, unutar planine blizu grada Blumonta u Virdžiniji, nalazi se misteriozna i tajna podzemna vojna baza u kojoj sve vrvi.
Planina se zove Veder, a u njenoj utrobi smeštena je Kancelarija operacija za kontrolu konflikata u zapadnoj Virdžiniji. U martu 1976. godine jedan časopis nazvao je planinu Veder "misterioznom planinom“.
"Planina Veder je samostalna ustanova. Iznad zemlje se na prostranim, urednim travnjacima nalazi desetak zgrada, koje vrve od antena i mikrotalasnih relej sistema. Postrojenje za tretiranje kanalizacionog otpada i dva rezervoara koja mogu da uskladište i do 950.000 litara vode, dovoljni su da tamo boravi oko 200 ljudi više od mesec dana. Nedaleko od ulazne kapije u ustanovu nalaze se kontrolni toranj i pista za helikoptere. Prave tajne planine se ne vide na prvi pogled“, opisao je taj centar Ted Gap, autor koji istražuje tajanstvne projekte američke vlade,
"Prave tajne“ planine zaštićene su znacima upozorenja, metalnim ogradama visokim 3 metra, bodljikavom žicom i oružanim čuvarima. Onima koji prolaze pored te ustanove zabranjeno je bilo kakvo fotografisanje.
Mesto je u vlasništvu američke vlade od 1903. godine. Služilo je kao poligon, kao farma za beskućnike za vreme Velike depresije i kao Nacionalna ustanova za vremenske prilike. Kontrolu nad ustanovom je 1936. godine preuzeo Američki biro za rudnike, počevši sa kopanjem.
Planina Veder je bukvalno podzemni grad u kojem se nalaze: privatni apartmani i spavaonice, ulice i trotoari, kafeterije i bolnice, postrojenje za prečišćavanje vode, elektrana i kancelarije, jezero koje se svežom vodom napaja iz podzemnih izvorasistem javnog saobraćaja, sistem komunikacija.
Zapravo, to je samostalni podzemni komandni centar Federalne agencije za upravljanje vanrednim situacijama (FEMA).Ova ustanova je operativni centar svih ostalih centara koji se nalaze u Pensilvaniji, Zapadnoj Virdžiniji, Virdžiniji, Merilendu i Severnoj Karolini. Ova mreža podzemnih ustanova zajedno sačinjava oslonac američkog programa "Kontinuitet vlasti“.
U slučaju nuklearnog rata, objave vojne uprave ili neke druge vanredne situacije, predsednik, njegov kabinet i izvršna vlast biće premešteni u planinu Veder. Međutim, prema navodima Potkomiteta Senata o ustavnim pravima iz 1975, Kongres o tome pojma nema.
"Nije mi dozvoljeno da opisujem koja je uloga, misija i sposobnost onoga što se nalazi u planini Veder ili na bilo kojoj drugoj određenoj lokaciji“, izjavio je pred tim potkomitetom general vazduhoplovstva u penziji Lesli V. Brej.
Možda Kongres i američki poreski obveznici ne znaju za ovu ustanovu, ali Rusi znaju. Svojevremeno su pokušali da kupe nekretnine u blizini, ali je Stejt department to osujetio.
U podzemnom gradu u planini Veder nalazi se vlada u čekanju. Navodno svakim federalnim ministarstvom u planini Veder rukovodi po jedna osoba kojoj je poveren kabinet. Svaku je odabrala Bela kuća. Uz devet saveznih ministarstava, tu je i pet saveznih agencija (Komisija federalnih komunikacija, Selektivna služba, Komisija federalne moći, Komisija građanskih usluga i Administracija veterana), kao i Federalne rezerve i Američka pošta.
Šta se radi u planini Veder?
1) Sakupljanje podataka o američkim građanima
Potkomitet Senata je 1975. godine otkrio sledeće: "Ustanova ima podatke o 100.000 Amerikanaca. Senator Džon Tani je kasnije naveo da kompjuteri u planini Veder mogu da sakupe na milione informacija o ličnim životima američkih građana tako što će prosto zatražiti podatke iz bilo koje od ostalih 96 federalnih centara“.
2) Skladištenje neophodnih informacija
Navedeno je da je general Brej dao potkomitetu listu kategorija podataka koji se čuvaju u planini Veder: vojne instalacije, vladine ustanove, komunikacije, saobraćaj, energetika, poljoprivreda, proizvodnja, prodaja, finansijske, medicinske i obrazovne ustanove, sanitarne ustanove, stanovništvo, skladištenje itd. Ova masovna baza podataka se savršeno uklapa u svrhu planine Veder kao komandnog centra u slučaju vanredne situacije.
3) Igranje ratnih igara:
Ovo je glavna stvar kojom se bave ljudi u planini Veder. Ratne igre su usmerene na obučavanje birokratije za rešavanje problema u okviru ratnih i političkih kriza.
Odluke se donose u "sobi za situacije“, glavnom jezgru planine Veder. Soba za situacije je klasična ratna soba sa "grafikonima, mapama i raznim drugim pomagalima“, uključujući sisteme za komunikaciju sa Belom kućom i Pentagonom. Svi dobijeni podaci na osnovu simulacija se proučavaju i dokumentuju.
4) Upravljanje građanskim krizama:
Osoblje planine Veder ne proučava samo ratne scenarije. Domaće "krize“ se takođe prate, a bilo je dana kada je planina Veder zamalo reagovala:
"Zvaničnici koji su bili u planini Veder šezdesetih godina kažu da je kompleks bio pripremljen za preuzimanje vlasti u vreme kubanske raketne krize 1961. godine i za vreme ubistva predsednika Kenedija 1963. godine. Ustanova je bila u stanju pripravnosti za vreme urbanih tuča i nacionalnih antiratnih demonstracija 1967. i 1968. godine", naveli su izvori.
Federalna agencija za spremnost je u godišnjem izveštaju 1974. godine navela da studije sprovedene u planini Veder uključuju kontrolu i upravljanje domaćim političkim nemirima. Planina Veder koristi niz resursa radi kontinualnog praćenja američkog naroda pre nego što situacije postanu vanredne.
5) Održavanje i ažuriranje "Liste preživelih“:
Pomoću svih podataka do kojih ustanova dolazi, ona održava i ažurira listu imena i adresa ljudi koji su označeni kao "vitalni“ za preživljavanje nacije. U članku iz 1976. godine, "lista preživelih“ je sadržavala 6.500 imena, ali i to je bilo malo. Istovremeno, na desetine miliona dolara je potrošeno na održavanje i nadogradnju kompleksa kako bi se zaštitilo nekoliko stotina određenih zvaničnika u slučaju nuklearnog napada, ali ne i na zaštitu građana SAD. Brošura FEMA-e iz 1989. godine pod nazivom "Da li ste spremni?“ ukazuje na to da građani u SAD sami prave skloništa od nameštaja, knjiga i ostalih predmeta iz kuće.
Planina Veder i njen budžet zvanično ne postoje. FEMA odbija da odgovara na raspitivanja o ovoj ustanovi.
Portparol FEMA-e, Bob Bler, rekao je za Time magazin: „Rado bih vam odgovorio na to, ali onda bih morao da vas ubijem“.
Ne zna se tačno koliko je planina Veder koštala, ali američki poreznici su to osetili u svojim džepovima. Navodi se da je vlada posvetila bar 12 milijardi dolara projektima za civilnu odbranu kako bi se stanovništvo zaštitilo od nuklearnog napada. Na milijarde dolara je tajno potrošeno na podzemne komplekse iz kojih bi civilni i vojni zvaničnici vodili vlast za vreme nuklearnog rata.
Koja je konačna svrha planine Veder?
Dakle, planina Veder sadrži neizabranu, ali odabranu vladu u čekanju, spremnu da nasledi predsednika SAD. Ustanova sadrži ogromnu bazu podataka o građanima SAD i dizajnirana je kako bi sačuvala vlast za vreme nuklearnog holokausta.
Međutim, planina Veder nije samo sklonište u slučaju Hladnog rata. Informacije o strategijama za vanredne situacije se sakrivaju od američke javnosti. Prema izvršnoj odredbi 11051 iz 1962. godine, koju je potpisao predsednik Kenedi, navodi se da "nacionalna spremnost mora da se ostvari u slučaju povećanih međunarodnih tenzija i potrebe da se odgovori ratom“.
Ali, izvršna odredba 11490 koju je sastavio general Džordž A. Linkoln (bivši upravnik Kancelarije spremnosti za vanredne situacije) i potpisao predsednik Ričard Nikson u oktobru 1969. godine je u potpunosti drugačija. U njoj se ne navode međunarodne tenzije niti rat, već isključivo vanredna situacija koja bi poremetila nacionalnu strukturu moći.
Dalje, ne postoji nijedna izvršna odredba koja naglašava povratak Ustava nakon završetka vanredne situacije.
Osim ako paralelna vlast u planini Veder ne odluči da vrati moć ustavnoj vlasti, SAD bi mogle da dožive prevrat vlasti.
Kao što je slučaj sa enigmatskom Oblašću 51 u Nevadi, federalna vlast želi da zataška postojanje planine Veder. Informisanje javnosti o ovom mestu i njegovoj nameni izazvalo bi lavinu pitanja o tome ko zaista upravlja vlašću u SAD. U Ustavu zemlje se navodi da vlast leži u rukama naroda, ali postojanje planine Veder ukazuje na drugačiju realnost. Dok god planina Veder bude postojala, ova pitanja će ostati neodgovorena.
Njujork tajms je 16. aprila 1996. godine objavio da se u Rusiji gradi kopija vojne baze u planini Veder:
"Sakriven u Jamantau planini u oblasti Belorek kod južnog Urala, projekat uključuje izgradnju velikog kompleksa uz pomoć nekoliko hiljada radnika“.
Ruski zvaničnici su podzemnu ustanovu opisali samo kao rudnik, mesto za skladištenje ruskog blaga i hrane i kao bunker za ruske lidere u slučaju nuklearnog rata.
Čini se da ruski parlament zna o ruskim podzemnim bazama isto onoliko kolko Kongres zna o planini Veder.
"Rusko ministarstvo odbrane je odbilo je da navede li je parlament obavešten o detaljima projekta, kao što su namena i cena“, naveo je Njujork tajms.
"Ne možemo pouzdano znati koja je namena tog projekta, a Rusi ne žele da nas puste ni blizu“, rekao je viši američki zvaničnik u Vašingtonu.
(Webtribune.rs)